Italijanka Lorijana Saso oduvek je navijala u košarci i odbojci za Jugoslaviju, kasnije za Srbiju, i to ju je uvek zbunjivalo. A onda je pre 3 godine shvatila da su je to geni vukli. Ona nije Italijanka, ona je Srpkinja.
Njen život se promenio kada joj je otac premnuo 2019. godine, a ona u stanu svojih roditelja pronašla u fioci crnu kutiju, skrivanu od nje 52 godine, koja je čuvala tajnu. U njoj je bio crveni SFRJ pasoš. Kad ga je otvorila, u Lorijanu je s fotografije, u džemperiću na pruge, gledala devojčica Lorijana od dve godine. U dokumentu je pisalo da je rođena u Banatskom Novom Selu, opština Pančevo.
Italijanka Lorijana je zbunjeno gledala malu Srpkinju Lorijanu. I tada je odlučila da pronađe biološku majku. Pomogao joj je otac njene prijateljice Tanje, Radoica Bata Vukić, koji nije dozvolio da ga tragovi zavaraju.
Radica je preko advokata u Novom Sadu uspeo da dođe do određenih dokumenata o Zorici Dinković, devojčici koja je iz bolnice u Pančevu data prvo u hraniteljsku porodicu, a kasnije i na usvajanje. Tri godine se tapkalo u mestu. Najveći problem i zabuna desila se zbog prezimena Dinković. Kako je saznao, najverovatnije je došlo do nesporazuma kada je mala Zorica boravila u bolnici u Pančevu, gde su je odneli navodno zbog visoke temperature. Baba i deda su je dali na usvajanje, ali su bebu upisali kao Dinković, a ne Dinkovski, kako se inače preziva porodica iz Perleza. Radoica je bio uporan, pregledao je matične knjige rođenih, da bi ga jedan matičar naposletku uputio u Perlez.
– To je malo mesto, odmah sam našao Leposavinu sestru, koja je znala o čemu je reč. Ispričala mi je da je Leposava iz porodice u kojoj je bilo sedmoro dece i da je Leposava Zoricu, odnosno sada Lorijanu, rodila sa 16 godina. Otišao sam kod Leposave, koja mi je ispričala da je Zoku rodila na Gospojinu 28. avgusta 1970. godine. Roditelji su bili besni i ona je pobegla kod neke rodbine u drugo mesto. Kada se Leposava vratila i potražila ćerku, samo su joj rekli da je dete dato na usvajanje. Pokušavala je kasnije s mužem da pronađe dete, ali nije uspela. Kada sam se ja pojavio i rekao da je traži ćerka, Leposava nije mogla da veruje. Ona je, budući da više nije imala dece, pre 33 godine usvojila dečaka iz Bosne, koji je danas policajac – otkriva Radoica detalje ove priče.
A Lorijana nikada nije pomislila da je usvojena, jer su joj italijanski otac i majka pružili ogromnu ljubav, obrazovanje… Ipak, rođena je kao Zorica Dinkovski 28. avgusta 1970, a usvojena 1972.
Kada je Radoica javio Lorijani da joj je našao mamu i da želi da je upozna i vidi, plakala je od sreće.
Ni Leposava iz Perleza nije mogla da prestane da plače kada smo je pozvali.
– Bila sam mlada, imala sam samo 16 godina. Zoricu nisam ni prijavila u Banatskom Novom Selu jer sam bila maloletna. Nisam mogla da je prijavim. To je moja majka uradila. Imala je šest meseci kada su mi je oteli i odneli. Bila sam majci i očuhu dobra dok sam radila, brala kukuruz, išla u polje. Njih dvoje su bili alkoholičari, toliko su mi istukli da sam bila sva modra, isterali su me napolje. Onda su uzeli Zoricu i dali je. Tražila sam je, ali nisam mogla da saznam gde je – kroz suze je pričala Leposava.
Leposava se posle udala za čoveka koji nije mogao da ima dece, pa su zajedno tražili Zoricu. Njena majka nikada nije htela da joj kaže ko je usvojio devojčicu.
– Otkako sam saznala da su mi našli Zoricu, nemam mira. Moju Zoricu nikada nisam zaboravila. Sudbina je htela da neko drugi odgaja moje dete, a ja nečije tuđe.
Lorijanin deda po italijanskom ocu je u Adis Abebi šezdesetih godina imao hotele i restorane, bio je veoma imućan, ali njegov sin i snaja nisu mogli da imaju dece. A u to vreme u Adis Abebi je živeo i radio hirurg iz Srbije Slobodan Milošević, koji je pomogao porodici Saso da usvoje dete.
Usvojitelji su malu Zoricu iz Srbije doveli u Italiju u džemperiću, koji su sačuvali uz crveni pasoš SFRJ. U tom džemperu su je i slikali za pasoš, a snimili su i trenutak kada su je doveli u Italiju. I tada je bila u istom džemperku.
Izvor: kurir.rs
