Jedan sezonski radnik poreklom iz Hrvatske odlučio je da ispriča jedno svoje neprijatno iskustvo. Naime, pre odlaska u Medulin, gde je radio kao konobar, ugovorio je uslove sa vlasnikom lokala, ali nije mogao da posumnja da će po dolasku svi dogovori pasti u vodu.
“Početkom maja stigao sam u Medulin. Dobio sam posao kao konobar i prema telefonskom razgovoru, na kojem sam i dogovorio posao trebalo je da sve bude u najboljem redu: plaćen stan, radno vreme od 9 sati na dan, jedan dan u nedelji slobodan, prijava, plata 1000 evra na račun, napojnice su moje. Gazda se u tom prvom razgovoru činio kao korektan poslodavac, sa mnogo iskustva u turizmu i razumevanja za radnike”, rekao je ovaj mladić.
Sa prvim problemom susreo se prilikom dolaska u stan, kako dalje navodi.
“Smešten sam u stan sa još tri radnika iz Makedonije. Jedna soba u kojoj se i kuva i spava kao i improvizovano kupatilo bez vrata. Iako se međusobno nismo poznavali brzo smo našli zajednički jezik. No stan je bio prljav, veš mašina i tuš bili su neispravni, a u kuhinji smo imali samo kuvalo za vodu bez i jedne čaše, pribora za jelo ili lonca”, ističe.
Međutim, da sve bude gore, gazda ih je dočekao sa odgovorom “tražimo previše, neka napolju pijemo kafu i jedemo, a tuš imamo na plaži”.
Ali, tu nije bio kraj. Ispostavilo se da su sezonci radili smene od 12 sati, bez dana odmora, a napojnice koje su pripadale njima, uzimao je gazda.
“Svoj ugovor o radu dobio sam tek nakon mesec dana, a na njemu je pisao minimalan iznos. Rekao sam gazdi da se nismo tako dogovorili, a njegov je odgovor bio da su mu troškovi preveliki te da ću razliku od minimalne plate do dogovorenih 1000 evra dobiti na ruke”, priča on.
I taman kada su pomislili da je mukama kraj, vlasnik je odlučio usred sezone da uvede “nova pravila”. On je po svaku cenu pokušao da izbegne zakon, pa je tako svojim radnicima naredio da ne provlače kartice i izdaju račune, bez preke potrebe.
‘Prvo, POS aparat (za plaćanje karticama) se skriva i koristi samo ako gost baš nikako ne može platiti gotovinom. Ne moram ni spominjati koliko je to neugodnosti izazivalo, jer su svuda u baru bile oznake da se prihvata plaćanje karticama. Neugodnosti smo obično doživljavali sa strancima, a koji su bili većina naših gostiju. Oni su po navici želeli da plate karticom. Drugo, računi se izdaju samo ako neko baš insistira, a sav promet iz novčanika se nekoliko puta na dan predaje gazdinom rođaku koji se predstavljao kao obezbeđenje, a zapravo mu je posao kontrola radnika. Kako su gosti često očekivali račun tako smo ih mi radnici i izdavali. Gazda nam je zbog toga zapretio da će nam skidati od plate jer ne radimo po njegovim pravilima”, priča radnik i dodaje:
“Svakodnevne gužve donosile su veliki dnevni promet. U našim novčanicima na dan se skupilo oko 15-25.000 ku (130-250 evra). Ponekad bi se, ‘da se zavara poreska’ govorio je gazda, fiskalizovalo oko 300-500 kn računa za gotovinu”.
Kako on kaže, njegov kolega Makedonac ni mesec dana nakon dobijenog posla nije video radnu dozvolu niti ugovor.
“Dobio je tek pola plate na ruke. Pokupio je stvari i otišao isti dan. Nakon toga mi ostali morali smo nadoknaditi njegove sate, pa nismo imali ni 5 minuta pauze tokom smene”.
Ispostavilo se da su problemi sa kojima se susreo izgleda uobičajeni u ovom gradu, u čiji prilog govore priče radnika iz drugih lokala koji su doživeli slično, ili možda čak i gore iskustvo.
“Niko od stranih radnika nije video svoju radnu dozvolu niti ugovor. Nisu imali nikakve sigurnosti, a iz agencije koja ih je dovela u Hrvatsku tvrdili su da nema problema jer izrada dozvole traje mesecima. Ljudi su verovali u to!”
“Svaki put kada je dolazila carinska, finansijska ili radna inspekcija moj gazda , baš kao i svi ostale gazde na šetalištu, nekoliko sati pre znao je ko dolazi i kada. Tada su neprijavljeni radnici bili na prinudnom odmoru, izdavali su se svi računi, a ilegalne kopije svetskih brendova skrivali su se u privatnim automobilima. Inspekcija je dolazila danima, ali najveći prestupnici ostali su nekažnjeni. Kažnjeni su tek oni “mali”, koji nisu bili deo uskog kruga moćnika koji su imali prave informacije” zaključuje.
Srećom, našao je posao 100 kilometara dalje od Medulinaa. Kako navodi, obratio se svim nadležnim institucijama i nada se da će biti preduzete odgovarajuće mere.
“Kada sam dao otkaz, gazda mi je dao samo deo plate, kako bi me kaznio, jer “ko je on da odlazi usred sezone”.
Izvor: kurir.rs
