Na selu u Rajkoviću na obroncima Maljena, dve sestre, jedna iz Zemuna, druga iz Toronta, obnovile su voćnjake na dedovini, staroj vek i po. Bave se organskom proizvodnjom voća, planiraju da domaće proizvode od šljiva i jabuka plasiraju i na strano tržište.
Stare sorte šljiva i jabuka na gazdinstvu Joksimovića u Rajkoviću gaje se kao što su to činili naši preci, bez hemijskih preparata za zaštitu. Rod koliki god da je, bitno je da je zdrav – smatraju naslednici imanja, četvoro inženjera iz Zemuna i Toronta.
“Mi smo želeli da nastavimo tu tradiciju, koja na ovom gazdinstvu postoji 150 godina, koje su dve sestre, jedna od njih, moja supruga, nasledile od svog pokojnog deke. I onda smo odlučili da ovde posadimo voćke koje su pogodne za organsku proizvodnju, kako bismo u onim danima, kad se završava radna karijera i kad pređemo u penziju, uživali i proizvodili”, ispričao je Zoran Joksimović.
Iako niko od njih nije iz poljoprivredne struke, pre deset godina odlučili su da obnove zasade s idejom da proizvode od organskog voća plasiraju i u inostranstvu. Istraživali su putujući svetom šta bi moglo da prođe. Zoranova supruga Martina osmislila je delikatese, a spremanje su poverili komšinici u Rajkoviću.
“Moja test-kuhinja iz Toronta na 6.000 kilometara, dakle, radi vrlo revnosno. Ja testiram proizvode, pošaljem recepte, recepti se oprobaju i, kad imam vremena, ja naravno i skoknem do Srbije, do Beograda i do gazdinstva, da vidim na licu mesta kako sve to funkcioniše”, objašnjava Martina Joksimović.
Komšinica Snežana Liknić iz Rajkovca objašnjava da se voćka ubere i već posle 10 do 15 minuta kuva.
– Pravimo barbekju sos, slani proizvod koji je za meso, imamo aromatični namaz, imamo nadev od šljiva, nadev od jabuka. Peking je proizvod koji danas kuvamo za meso – objašnjava Snežana Liknić iz Rajkovića.
U “Voćnjaku zetova”, što je drugo ime za gazdinstvo Joksimovića, ima stabala voća starih i četiri decenije. Oslanjaju se na savete stručnjaka, jer im je na prvom mestu, tvrde, odgovoran odnos prema prirodi.
Izvor: kurir.rs
