U Srbiji je dominantno grejanje na gas, a za dobijanje toplotne energije čak 65 odsto građana koristi ovaj energent, dok se drvno gorivo koristi svega 0,5 odsto.
Stručnjaci napominju da je potencijal koji ima ogrev na drva daleko veći, a biomasa dobijena iz brzorastućeg drveća smatra se “gorivom budućnosti”. Plantaža drveta paulovnije koja se za to koristi nalazi se selu Markovac na imanju Gorana Mirčića koje je on posadio pre 6 godina. To je najbrže rastuće drvo na svetu koje je Goran Mirčić posadio iz radoznalosti.
“Nisam verovao da jedno drvo može tako brzo da izraste i postane zrelo drvo za tako malo vremena”, kaže Mirčić.
Ističe da je prednost to što je njegova energetska vrednost velika, pa se sve više razmišlja o njegovoj upotrebi za ogrev.
Željko Spasojević naveo je da se ovo drvo ne koristi kao tipično drvo za ogrev, i objašnjava da je njegova obrada sasvim drugačija. “Nije to drvo koje ćete seći i ložiti Smederevac, ne nije to za to. Međutim, drobljeno, pretvoreno u pelet i sabijeno ono ima vredost. Može da se koristi čak i kao komponenta koja će za stvaranje peleta sa bukvom, ali i sa drugim vrstama”, kaže Spasojević.
On je ukazao na to da se mali broj ljudi u Srbiji bavi upotrebom ovog tipa drveta za proizvodnju peleta, te da se pelet najviše pravi od bukve i hrasta, dok ostale brzorastuće vrste poput vrbe, topole i bagrema imaju drugačiju svrhu.
Branko Stajić sa Šumarskog fakulteta objašnjava da se drvo prerađuje i da se na taj način dobija takozvani “drvni čips”.
“Osnovni proizvod iz takvih zasada jeste drvna sečka ili drvni čips. Ta drvna sečka nastaje tako što se, ogrevno drvo, ostaci od granja i drugi ostaci stine. Ona posle toga može da se prenese do odgovarajućih kotlova i može da se loži”, kaže on.
“Ovako dobijena biomasa bez problema može da zameni fosilna goriva”, kaže dekan Šumarskog fakulteta. Prema podacima kojima raspolaže ova ustnaova tokom 2021. godine u Srbiji je potrošeno 115.000 tona mazuta i 45.000 tona lož ulja što je ukupno koštalo 88 miliona evra.
“Kada bismo hteli da to uradimo, da koristimo biomasu iz ovih energetskih zasada brzorastućih vrsta drveća, trebalo bi nam oko 520.000 tona biomase ukupno. Kada se to preračuna, to bi koštalo 26 miliona evra. To znači da je ušteda na mazut od tri do četiri puta”, kaže Stajić.
U okolini Lazarevca i Obrenovca, na jalovištima rudnika uglja postoje zasadi vrbe, takođe je zasađeno oko 700 hektara paulovnije širom Srbije.
“Nemamo velike količine, sve su to male parcele. Vi za jednu ozbiljnu plantažu za pelet gde je gusta sadnja u pitanju morate da imate rotaciju svake godine da imate šta da sečete, a to znači da imate 20 hektara u krug gde ćete svake godine eksploatisati po pet ili sedam hektara koja će vam omogućiti da svake godine imate prihod”, kaže on.
Izvor: euronews.rs
