U subotu 2. jula u Srbiji je bilo 34 stepena. Neke delove Srbije probudila je jaka grmljavina, a tokom dana je sunce toliko bilo jako da nismo mogli da dišemo, znate onu sparinu koju jedino nevreme može da prekine? Bilo smo pod klimama i bazenima i dok smo se mi rashlađivali, oni nisu mogli. Nisu smeli, jer bi im propao trud, naporan rad i sve ono što su tokom cele godine ulagali.
Tog jutra se i Predrag Andrejić uputio u svoj voćnjak u Kamendolu, natovario punu traktorsku prikolicu kajsija i breskvi, pa se zaputio nazad dok još nije upekla zvezda. Na putu do kuće, njegova ćerka i glavni pomagač, Snežana, uslikala je svog oca i ono što je imala da kaže o njemu, korisnici Fejsbuka još uvek komentarišu.
“Kamendol..(trenutna).. Preumorna su ta leđa čoveka koji se rodio 1947. godine kod kolibe, pa i danas sa 75 godina radi kao da ima 25, sve ovo je njegovih ruku delo. Moj VELIKI OTAC”, pisalo je uz fotografiju.
Jedni su kratko komentarisali Predragove godine, drugi mu želeli dobro zdravlje, treći hvalili ćerku i molili je da pomogne ocu, hvalili vredan rad i upornost naših starih i kudili lenjost i nezainteresovanost mladih.
O Predragovom životu, dodaje ćerka, mogli bi romani da se napišu. Rodio se 1947. godine kod kolibe u selu Kamendol i čitav život proveo na njivama, sve što ima je sam zasadio, iskalemio, održavao, kupio, brao i tako ceo život.
“Leđa su mu savijena od napora i rada, nikad ga život milovao nije, a to samo njegova duša zna kako je i kako izdržava. Ima 75 godina, težak je asmatičar, ima efizem pluća, koristi kiseoničku bocu, pluća mu rade 20 posto ali ne odustaje.
Takvih je malo, retki su i takvi ljudi, nažalost, izumiru. Ima poljoprivrednu penziju oko 11.000 dinara i stalno gleda u nebo da li je kišna, gradna ili sušna godina. Ne bih dala njegovih 75 za mnoge od 25 godina”, otkriva nam i zaključuje ponosna ćerka Snežana.
Izvor: blic.rs
