“Putovanje iz pakla”, ukratko bi Petra Š. opisala vožnju od Beograda do Crne Gore, prilikom koga je češće gledala u volan vozača nego u knjigu koju je ponela da čita. Naime, tokom vožnje, vozač je pušio cigarete, slušao glasnu muziku u nedoba, i ono što je možda najgore prema njima rečima, razgovarao telefonom na kritničnim delovima puta.
Devojka iz Beograda Petra Š. (30) prošlog petka se uputila sa porodicom na Jadransko more. Odlučili su da idu autobusom poznatog srpskog autoprevoznika. Međutim, ono čemu se nije nadala ni ona, a ni ostali putnici, bila je bahatost vozača koga je opisala kao “Šumahera” koji je preticao druge autobuse i to na opasnim krivinama.
Na svu sreću, autobus je bezbedno stigao na destinaciju, ali kako kaže u razgovoru za “Blic”, put će dugo pamtiti. Autobus je krenuo na vreme, ali je ubrzo po polasku bilo jasno da neće sve baš ići “kao po loju”.
“Vozač autobusa Šumaher pretiče drugi autobus u krivini malo posle Zlatibora… Puši cigaru u autobusu. A oko dva posle ponoći trešti “Njemu cveće meni trnje, nikad nije bilo crnje”, Ljuba Aličić i manje poznata ekipa. Ne preuveličavam, zaista”, kaže ona, još uvek pod utiscima za “Blic”.
I dok je to u neku ruku i mogla da razume, kao sredstvo držanja pažnje i u svrhu toga da se slučajno ne uspava, ono što je usledilo kada je vozač uzeo mobilni telefon, ostavilo ju je bez teksta.
“U par navrata je telefonirao. Bukvalno, noga na gasu, jedna ruka na volanu, drugom drži telefon i priča”, priča Petra.
Na sve to, putnica koja je sedela iza nje počela je da se maže rakijom.
“Prvo sam osetila jak miris, pa sam se instiktivno okrenula i imala sam šta da vidim. Naime, devojka koja je sedela iza mene, mazala se rakijom. Čitav bus je smrdeo na rakiju”, priseća ona, dodajući da normalna rakija lepo miriše, ali da je ova smrdela toliko da je putnicima bilo neprijatno.
Za ponašanje vozača i putnice, nema lepe reči.
“Šokirana sam ponašanjem vozača i putnice koja se mazala rakijom. U pitanju je, inače, mlađa devojka”, priča uznemireno Petra.
Kako dodaje, od 1994. putuje u Crnu Goru autobusom i ovako nešto, napominje, nikad nije doživela.
“Samo sam se molila da živi stignemo na more. Ovo je bilo nečuveno”, završava Petra.
Izvor: espreso.co.rs
