Da li vi pomažete svojim roditeljima i kakav odnos imate sa njima? O ovome nam je svoju priču ispričala jedna naša sugrađanka, koja je u penziji, a majka je dvoje dece koji finansijski dobro stoje.
“Suprug i ja imamo dvoje odrasle dece, sina i kćerku. Pomagali smo im u svemu, od učenja sa njima, do formiranja sopstvenih domova i čuvanja njihove dece.
A danas živim sama samcijata, jer mi je suprug preminuo.
Penzija mi je veoma mala, jedva uspevam da pokrivam osnovne potrebe. Kada ponekad kupujem lekove, moram se odreći hrane. Moja deca veoma dobro znaju moju situaciju, ali se nikada nisu ponudili da mi pomognu.
Kada sam im jednom rekla da bi mogli da mi pomognu oko plaćanja barem pola mesečnih računa, jer će stan ipak ostati njima, moj sin se pravio da ne razume šta pričam, dok je kćerka rekla da jedva plaća sopstvene troškove.
Obadvoje imaju skupe automobile, ne idu na posao javnim prevozom. Svake godine letuju u skupim hotelima, na luksuznim destinacijama.
Moja kćerka kupuje novu odeću svakog meseca, a i svoju kćerku pretrpava novcem. Za džeparac dobija duplo veći iznos od moje penzije. Kod sina u kući sav novac kontroliše njegova žena. Čak i kad bi mi hteo nekad pomoći, ona mu ne bi dozvolila.
Kad mi je komšinica, sva ponosna rekla da joj njena deca svake godine plaćaju letovanje, donose joj hranu i plaćaju račune, bila sam postiđena i uvređena, jer sam i ja za svoju djecu radila isto što i ona. Nekad sam od nje pozajmljivala novac, ali se više se ne usuđujem, jer se bojim da će me pitati zašto mi deca ne pomažu.
Dok su moji roditelji bili živi, ja sam im pomagala koliko sam mogla. Nikad kod njih nisam otišla praznih ruku. Pomagala sam im i fizički, a i finansijski. Ponekad se pitam da li to nisam uspela da svoju decu odgajim kako treba..
Nemam ni dinara ušteđeno, jer suprug i ja ništa nismo čuvali, sve smo davali za decu. I eto kako su mi vratili…”
Izvor: novipocetak.rs
