Marko Toroman iz Čačka je mladić za primer. Njega ceo Čačak obožava, a znaju ga kao prijatnog taksistu koji svojim umilnim glasom svakoga prijatno dočeka i isprati. Ono što je zanimljivo sa Markom jeste da je on budući sveštenik.
“Ja sam budući sveštenik, ako Bog da, biće njegova volja, da li me vidi ili ne u mantiji. Aktivan sam u seoskoj crkvi u Prislonici i Brđanima, radim sa sveštenikom Zvonkom Racićem na parohiji, koliko mi to vreme dozvoljava. Mantija je nešto, što čini mi se nikada neću okačiti o čiviluk. Ne možemo čekati da nam nešto padne s neba, uzadamo se u Boga, nama Bog daje, ali moramo i mi da se potrudimo”, kaže Marko koji taksira uglavnom noću.
Da bi došlo do rukopoloženja mora prvo doći do svadbe, a Marko kaže da će ipak sačekati da položi i poslednji ispit.
“Mantija zavisi od svadbe, svadba zavisi od mantije, dok se ne završi škola, od ženidbe ništa. Sveštenik ima pravo na jednu ženidbu” i kroz osmeh dodaje “mi nemamo pravo na popravni, zato treba pričekati i dobro izabrati”.
Sa svojim lepim vaspitanjem ovaj student je taksista za primer.
“Važno je da vožnja prođe što lepše i da građani izađu sa osmehom, to mi je mnogo veći uspeh, nego bilo koji pazar koji ostavrim. Ne bih se sada nešto predstavljao kao najpopularniji vozač u Čačku, niti bih se izdvajao od ostalih kolega, mada ono možda što je kod mene drugačije jeste što kod mene stranke biraju muziku po svojoj želji. Trudim se, kada se voze naši najmlađi građani koji umeju da budu u stresu od nepoznatih, pustim im crtaće da gledaju, slatkiš, balončić kako bi im vožnja bila ugodnija”, kaže Marko.
Izvor: prva.rs
