Posle 28 godina staža Srđan je ostavio sve i otišao u Sloveniju da vozi kamion: Sada zarađuje i do 2.500 evra

|

Prema zvaničnoj evidenciji, Srbija ima između 160.000 i 200.000 vozača, ali je oko 20.000 do 30.000 njih u međunarodnom transportu, dok sa diplomom vozača iz klupa godišnje izađe oko 1.000 novih učenika, što nije dovoljno, a mnogi od njih su otišli da rade u inostranstvu.

Jedan od njih je i Srđan Marojević (53), koji je rešio da posle 28 godina staža i rada kao instruktor, predavač i ispitivač u auto-školi, ode put Slovenije i postane vozač kamiona teretnjaka. On nije mogao više da izdrži naporan tempo u Srbiji.

Danas vozi “skaniju”, dugačku 16,5 metara, obilazi puteve zapadne Evrope, prevozi plastiku, ivericu, auto-delove, hemijsku industriju…

“Nisam više mogao da izdržim tempo koji mi je bio zadat u Srbiji. Imao sam puno radno vreme bez ijednog slobodnog vikenda. Kada prođe godina, ja shvatim da sam na nuli. Eto, toliko sam mogao da zaradim, radeći non-stop. Uspevao sam da opskrbim porodicu zarad normalnog života, ali ni dinar da uštedim. To me je ubijalo u pojam, a i znao sam da za takav isti rad negde na zapadu mogu da steknem mnogo više”, ispričao je Srđan, koji po putevima Italije, Francuske, Nemačke, Holandije, Belgije vozi od 2017. Za to vreme uspeo je da svojom kćerkama kupi stan u Beogradu.

Od svog rada vozač šlepera u inostranstvu može da zaradi od 1.500 do 2.500 evra mesečno. To je, kako kaže Srđan, sasvim dovoljno za život, a može i da se uštedi.

“Vozači nemaju nikakve troškove, sem za hranu. Spavamo u kamionu, to nam je druga kuća. Ipak, evropskim kamiondžijama je lakše, jer nema graničnih zadržavanja. Granicu prelazimo sa 80 kilometara na sat. Da, recimo, moram da sedim na granici ceo dan kao kolege iz Srbije, taj posao ne bih radio ni u snu. Tako da, vozačima iz Srbije nije lako, em su slabije plaćeni, em su im uslovi rada lošiji a i nema ih dovoljno”, objašnjava on.

Srđanov radni dan traje 13 sati. Vozi se “čista regula”, tako kažu iskusni vozači, a to znači da pravila moraju strogo da se poštuju.

“Nema onoga “još malo ću da vozim”. Radi se koliko tahograf u kamionu dozvoljava, on nam je najbolji saveznik. Devet sati smo na točkovima, a za utovar i istovar robe možemo da odvojimo dodatnih četiri sata. Posle toga sledi odmor od 11 sati”, pojašnjava vozač teretnjaka.

Izvor: politika.rs