Glavni grad Srbije, Beograd, decenijama unazad donosi nesvakidašnje priče o odnosu stanara i stanodavaca od čijih iskustava bi mogla da se sačini i obimna knjiga.
Jedna od takvih priča dolazi iz naselja Vojvode Vlahovića, a evo kako je sve počelo i kako je posle 4 godine izdavanja stana vlasnik doživeo šok.
– Rano ujutru pozvao me je vlasnik čiji stan je odmah pored mog, sa kojim delim zid. On ne živi u Beogradu pa me je zamolio da proverim, ukoliko nije problem, da li su njegovi stanari kod kuće, njih dvoje, majka i sin, i da li su dobro. Pitao me je jesam li u skorije vreme čula ili videla njegove stanare. Sve mu je čudno. Kako mi je rekao, danima mu se ne javljaju pa se zabrinuo jer su se u prethodne četiri godine, koliko tu stanuju, redovno čuli, redovno su plaćali račune i nikad se nije desilo da se ne čuju kada se dogovore – ispričala je tada V. M., stanarka te zgrade i prva komšinica za Politiku.
Kako je rekla, na molbu zabrinutog stanodavca rešila je da pokuca na vrata prvih komšija. Ali da ne bi bila providna, odnosno da ne bi kucala na vrata bez razloga, prisetila se starih komšijskih običaja da joj je zafalilo šećera za kolač.
– Sve vreme sam bila na vezi sa vlasnikom stana. „Naoružala” sam se šoljicom i pokucala na vrata. Nekoliko puta sam to učinila, ali odgovora nije bilo. Taman kada sam rešila da se okrenem i vratim u stan, krajičkom oka sam u donjem levom uglu kod vrata uočila ključ od poštanskog sandučeta. Prvo što mi je prošlo kroz glavu bilo je: izgleda da su stvarno otišli, a ključ od sandučeta je tu verovatno jer su u njemu ostavili ključeve od stana – objašnjava ova sugrađanka koja je ubrzo otišla do sandučeta i, kako je i očekivala, tamo našla ključ od stana i nekoliko neplaćenih računa.
– U početku nisam mogla lepo da otvorim vrata pa sam se malo iskreno i uplašila. Verovatno od treme i neizvesnosti šta ću zateći, shvatila sam da nisam lepo okrenula ključ. Kada sam napokon otključala i ušla u stan, tek tada sam bila iznenađena. Stanara naravno nije bilo i osim stvari stanara sve drugo je bilo na svom mestu. Oni su očigledno otišli, ali stan su ostavili cakum-pakum sređen, čist. Izbačeno đubre, povađeni osigurači.
Dakle, pre nego što su otišli čak su i o tome razmišljali, da sve ostave bezbedno i isključeno jer smo desetak dana pre toga u zgradi imali i manji požar. Znači setili su se i toga – opisuje V. M. dodajući da su stanari ove zgrade posle otkrića bili u čudu što su preko noći pobegle njihove komšije ostavivši neplaćene račune, a sa druge strane ostavili su ključeve i sve čisto i sređeno u stanu.
Izvor: politika.rs
