U poslednji 20 godina iz Srbije je otišlo 14 odsto stanovništva, godišnje od 30.000 do 60.000. Nažalost, među njima su oni najperspektivniji, koji odlaze u potrazi za boljim životom. Da stvar bude još gora, ne odlaze samo iz Srbije, već iz čitavog Balkana.
Jedna Bosanka dala je odličan primer, kada je ispričala da je svoj životni put tražila u Nemačkoj i svojevremeno poslala otvoreno pismo svim ljudima koji su željni posla i dubljih džepova.
Njeno pismo prenosimo u celosti, a evo šta je devojka napisala:
“Poreklom sam iz jednog malog mesta u BiH, u kojem ni mladi ni stari nemaju posla. Završila sam Srednju medicinsku školu i godinu dana nakon završetka škole rešila sam da dođem u Nemačku. Htela sam bolji život, a u svom mestu ga nisam nikako imala. Spomenuću samo da tamo odakle sam ja najbolju perspektivu imaju oni koji imaju nekoliko krava i prodaju mleko.
Kada sam završavala školu bila sam veoma tužna, jer nisam znala gde će cela moja generacija. Reč je o celoj jednoj generaciji, a ne o nas nekoliko koji ne znamo ni šta ćemo ni gde ćemo. Otišla sam na nekoliko dana kod jedne rođake u Minhen. Nagovarala me jr da dođem, da će mi naći kakav-takav posao, ali ja nisam bila sigurna”, kaže ona u pismu.
Kako je dalje napisala, njoj je rođaka našla posao, zapravo, više poslova.
“Čistila sam svaki dan kod različitih porodica. To mi je dobro došlo jer sam naučila jezik za samo godinu dana. Ne savršeno, ali mogla sam vrlo dobro da se sporazumem. Odlazila sam i na kurs nemačkog jezika, pa je i to mnogo pomoglo.
Godinu dana kasnije zaposlila sam se kao čistačica u jednoj bolnici u Minhenu. Imala sam 1.400 evra platu neto, ali opet nedovoljno para da se osamostalim. Međutim, pronašla sam jedan stančić i štedela za godišnji odmor. U toj bolnici radi i jedna naša doktorka, koja je u Minhenu poznata. Kad je saznala da sam završila za medicinsku sestru, pomogla mi je da se u toj istoj bolnici zaposlim u svojoj struci.
Za sad imam 1.700 eura neto platu. Nije to neki ogroman novac, ali opet je dobar početak. Stanarinu i režije plaćam malo više od 1.000 eura i opet mi ostane za pristojan život.
Ne želim da iko shvati pogrešno ovo moje pismo. Niti želim njime da kažem ljudi moraju da ostanu u BiH jer je ovde teško, niti želim da kažem kako je ovde bolje nego u domovini.
Biće vam onako kako nešto prihvatite i šta očekujete. Ako previše očekujete, nigde vam neće biti dobro, pa ni u Nemačkoj, kojoj se jedino mora priznati da ako želite raditi bilo šta, nećete biti bez posla”, napisala je ova mlada devojka.
Izvor: kurir.rs
