Slučaj penzinerke Snežane iz Beograda, do te mere je neverovatan da čovek prosto ne može da poveruje da je ovako nešto moguće u 21. veku.
Dok su majstori adaptirali zajedničke prostorije u stan, a što joj je dodeljno odlukom organa opštine Rakovica, nepoznati ljudi su se uselili u te prostorije i od tada, a prošlo je već 23 godine, ona ne može u njega da se vrati. A računi za “Infostan” njoj stižu i dug je sada narastao na oko 300.000 dinara. Za sve to vreme ova žena od 67 godina jedva krpi kraj s krajem kao podstanar u oronuloj garsonjeri od 16 kvadrata.
Ceo slučaj počinje još 90-ih godina prošlog veka. Snežana na konkursu opštine Rakovica dobija pravo da zajedničke prostorije, sušionicu i dve ostave u potkrovlju, pretvori u stan.
To rešenje Odeljenja za građevinsko-stambene poslove opštine Rakovica iz 1997. postaje pravosnažno dve godine kasnije, odnosno 1999. godine. Snežana je tako konačno ostvarila svoj san – da bude svoja na svome. No, katkad snovi prerastu u košmare, i to se upravo desilo ovoj nesrećnoj ženi, a dalji sled priče je za nevericu.
Do 2000. godine ona je uspela da zajedničke prostorije skoro u potpunosti adaptira u stan, ostalo je još, kako kaže, da se stavi samo parket.
Kada je došla da obiđe kako teku radovi, zatiče zaključan stan i bravu koju ne može da otključa. Brava je, tvrdi Snežana, bila pomenjena, a unutra su se uselili njoj nepoznati ljudi, ispostaviće se kasnije S. P, čiju ćete priču takođe čuti u nastavku. Ovde za sada samo da napomenemo da je S. P. demantovao da je stan obio.
– Notorna je laž da mi nisu obili stan. Sve sam već bila renovirala do te 2000. godine, ostalo je samo da se promeni parket, majstori su već i to počeli da rade. Kada sam došla da ih obiđem, zatičem neodgovarajuću bravu u koju moj veliki metalni ključ nije mogao ući. Pozvonim. Otvaraju nepoznati ljudi koji mi kažu da ja ne živim više ovde i da to nije moj stan. Zamislite! Prosto je neverovatno, ali istinito – i dalje prepričava ova žena muku dugu više od dve decenije.
Ona je tako, iznenada, bez ikave najave, praktično preko noći, kao samohrana majka tada sa ćerkom od 15 godina izbačena na ulicu, odnosno ostala bez stana u čije je renoviranje već prilično uložila.
– Da uđem na silu u stan nisam mogla. Naravno da sam zvala i policiju, oni su navodno napravili zapisnik i rekli da ih tužim, ali se kasnije tokom sudskog procesa ustanovilo da dokaz o njihovom zapisniku nigde ne postoji. Sve vam je jasno, neko je tu ozbiljno muljao. Ne znam da li su ti ljudi i kako su promenili struju i telefon na svoje ime, ali “Infostan” nisu mogli, i dalje se vodi na moje. To je još jedan nedvosmislen pokazatelj da je stan moj. Retko kad plaćaju “Infostan”, stalno mi stižu opomene za nova, sve su veća dugovanja – priča nam Snežana.
Dugovi su se tako gomilali i gomilali… Njen advokat Bratislav Stojiljković potvrdio je za “Blic” da je dug za “Infostan” na njeno ime, a koji je napravio S. P, pre šest meseci iznosio malo manje od 300.000 dinara!
– Znate, to su mali iznosi, 2.000 ili 3.000 dinara, ali se godinama nakupilo, tako da su Snežanina dugovanja za njen stan koji ne može da koristi značajno narasla i još rastu – kaže nam Stojiljković.
Šta kaže S. P. koji živi u tom stanu?
Nakon što smo objavili prvi deo ove priče, redakciji se obratio i S. P, koji se od 2000. godine nalazi u spornom stanu, i sa svojim advokatom ukazao na njihovo viđenje celog slučaja.
– Nije istina da sam se u stan penzionerke Snežane (67) u ulici Saše Filipovića u Resniku bespravno uselio. Ja imam osnov po kom sam stekao stan i u kome od tada živim. Sa Skupštinom stanara zgrade zaključio sam Ugovor i Aneks u novembru 2000. godine, kojim sam dobio u svojinu zajedničke prostorije u svrhu stanovanja i izvršio pretvaranje ovih prostorija u stan – tvrdi S. P. za “Blic”.
Ugovor je, kaže, zaključen na osnovu potpisane saglasnosti većine stanara zgrade i Odluke skupštine zgrade sve u skladu sa tada važećim Zakonom o stanovanju.
– Platio sam i porez na prenos apsolutnih prava – tvrdi.
“Blic” je razgovarao i sa njegovim advokatom, Igorom Milojevićem. On tvrdi da je odluka opštine Rakovica iz 1997. godine na koju se poziva Snežana doneta na osnovu zakona koji je prestao da važi 1994.
– Kako onda Snežana može da dobije stan na osnovu Zakona koji je tri godine ranije prestao da važi. Ta se odluka, inače, i ne odnosi na sticanje stana, već joj je tom odlukom Opština Rakovica dala da zajedničke prostorije prenameni u stan u roku od šest meseci, što ona nije učinila. Samim tim, ona nikakvo pravo na stan i nema, jer se odluka ne odnosi na sticanje stana, a sve ovo potvrdio je i parnični sud – tvrdi advokat Milojević.
I pored toga je nejasno kako je moguće da računi za “Inofstan” i dalje stižu na nejno ime, i da je ona dužna, a ne S. P. koji u tom stanu živi, i šta je sa odlukama opštine Rakovica. Osim toga, Snežana je uložila novac u adaptaciju zajedničkih prostorija u stan, taj posao skoro privela kraju, a to nisu male pare, i kako je to tako otišlo u nepovrat, odnosno pripalo nekom drugom?!
S. P. nam još dodaje da je “on porodičan čovek”, a u trenutku kada mu je “zgrada dodelila zajedničke prostorije na potkrovlju” bio nezaposlen i otac dvoje maloletne dece.
– Na ovaj način smo obezbedili krov nad glavom i nužne egzistencijalne potrebe – izjavio je S. P. sa svojim advokatom.
Advokat Milojević kao punomoćnik S. P. nam još kaže da Snežana nije dokazala da je nosilac prava svojine, odnosno stana jer on nije uknjižen, a ne poseduje ni ugovor o korišćenju istog, a rešenje Opštine kojim joj se odobrava da izvrši rekonstrukciju ne predstavlja osnov za sticanje prava svojine, niti prava korišćenja stana.
Sa druge strane, tvrdi, tuženi S. P. poseduje ugovor zaključen sa skupštinom stanara zgrade koji mu daje pravo na korišćenje pomoćnih prostorija u zgradi.
I sad nam ponovo nije jasno – kao je moguće da ugovor sa stanarima bude pravno “jači” od odluke opštine i svih ostalih sudskih presuda, što ćete videti u nastavku?
Bez detalja kako je ušao u stan
Kako još isitče advokat Milojević, “ovde se nije deslio nasilničko ulaženje u stan”. Međutim ni on niti S. P. ne otkrivaju detalje kako je ovaj čovek uopšte ušao u stan koji se u tom trenutku renovirao.
– Neistinit je navod da je S. P. obio vrata stana, promenio bravu, nasilnički ušao unutra. Stan je stekao od Skupštine stambene zgrade odlukom stanara. Sve račune za stan uredno izmiruje sve vreme do danas – trvdi advokat Igor Milojević.
Snežanin advokat: “Postupak je već bio okončan u njenu korist”
S druge srane, Snežanin advokat Bratislav Stojiljković, hronološki objašnjava kako je tekao iscrpljujući sudski proces.
– U januaru 1992. godine, nakon konkursa Opštine Rakovica, Snežana, koja je inače tada bila samohrana majka maloletne ćerke, ušla je u posed stana. Pet godina kasnije ona je dobila i rešenje Odeljenja za građevinsko-stambene poslove, gde je utvrđeno pravo Snežani na pretvaranje zajedničkih prostorija – sušionice i dve ostave u potkrovlju stambene zgrade u dvosoban stan. Samo rešenje je postalo pravosnažno donošenjem presude Vrhovnog suda Srbije 10. novembra 1999. godine, čime je ovaj postupak pravosnažno okončan – tvrdi Stojiljković.
Snežana je nakon toga izvršila pretvaranje sušionice i dve ostave u dvosoban stan. Do jula 2000. ona je renovirala gotovo ceo stan, ostalo je još da zameni i parket. Upravo tada se u njen stan uselio S. P.
Kako dalje objašnjava Snežanin advokat, 7. oktobra 2000. godine stanari jesu dali saglasnost S. P. da se useli u zajedničke prostorije u potkrovlju i da ih preuredi u stambeni prostor, ali da to nije pravno relevantno s obzirom da je Snežana već imala pravosnažno rešenje Opštine Rakovica u svoju korist. Zato su zahtevi stanara koji su se dogovorili sa S. P, kako navodi, odbijeni čak tri puta za pet godina.
Advokat Stojković navodi ceo taj tok:
Prvi put: rešenjem iz 23. 01. 2001. godine Odeljenja za imovinsko-pravne poslove Opštine Rakovica odbijen je zahtev predsednika Skupštine stanara zgrade u Resniku, te proglašen ništavim od strane pomenutog organa.
Drugi put: Ministarstvo finansija Republike Srbije, tačnije Sektor za imovinsko-pravne poslove, donelo je rešenje 19. 11. 2003. godine, kojim je odbilo žalbu predsednika Skupštine stanara izjavljene protiv rešenja Odeljenja za imovinsko pravne poslove Opštine Rakovica.
Treći put: Protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije 19. 11. 2003. godine stambena zgrada podneja tužbu Vrhovnom sudu. Vrhovni sud Srbije doneo je presudu 26. 4. 2005. godine, kojom se odbija tužba stambene zgrade iz Resnika.
Međutim, Snežana zbog ne sprovođenja odluke ne može da ostvari svoje pravo. Zato se samoinicijativno obraća Drugom opštinskom sudu u Beogradu.
Podnela tužbu nenadležnom sudu
Snežanin advokat objašnjava da je ona tada, ne znajući šta će, iz neukosti podnela tužbu Drugom opštinskom sudu u Beogradu radi konačnog sprovođenja iseljenja S. P. iz stana, no da taj sud nije nadležan za ovaj slučaj. Ali, Drugi opštinski sud donosi presudu 15. 11. 2006. godine, kojom je odbio tužbeni zahtev za iseljenje S. P. iz stana.
– Snežana je protiv mene bez ikakvog osnova podnela krivičnu prijavu koja je odbačena i njen zahtev za sprovođenje istrage je rešenjima Drugog opštinskog suda odbijen – komentariše S. P.
Snežanin advokat međutim objašnjava da samo Upravni organ može biti nadležan u ovom slučaju.
– Navedena presuda nije od uticaja jer upravni akt sprovodi upravni organ, što potvrđuje i doneti zaključak kojim se dozvoljava izvršenje Rešenja Odeljenja za građevinsko-stambene poslove Odseka za imovinsko pravne-poslove od 7. 2. 1997. godine i 21. 10. 2014. godine (objašnjeno u nastavku teksta). To su dva jedino bitna momenta u celoj priči: 1997. (pravosnažno 1999.) i 2014. godina. Znate, mi pričamo o 2006. godini i nerelevatnoj presudi, a i pre i posle mi imamo relevantna rešenja u našu korist. Relevantna jer je Opština Rakovica nadležna za ovaj slučaj – objašnjava advokat Stojiljković.
Šta kažu u opštini Rakovica?
Redakcija “Blica” dobila je i odgovor i od opštine Rakovica. Kako se navodi u pisanom ogovoru, 21. 10. 2014. doneset je zaključak kojim se dozvoljava izvršenje Rešenja, odnosno “uvođenja Snežane u posed predmetnog stana, bez obzira na eventualne žalbe”.
Opština je i pokušala da ovo rešenje sprovede u delo, te uvede Snežanu u svoj posed, ali je problem bio taj što se u samom rešenju pominju pomoćne prostorije, a ne stan, što je zatečeno na terenu.
To je bilo dovoljno da se opština praktično povuče iz ovog sličaja – zbog navodne nenadležnosti Rakovica odbija sprovođenje sopstvene odluke, uz obrazloženje da obe strane imaju pravni osnov.
Takođe, pred ovim organom je vođen i postupak “bespravno useljenih lica S. P.” Opština je uputila strane da se obrate nadležnom sudu.
Ministarstvo finansija poništilo odluku opštine o nenadležnosti
Ovde međutim nije kraj čitavoj ovoj pravnoj zavrzlami! Naime, Ministarstvo finansija 2016. godine poništilo je zaključak Opštine Rakovica o nenadležnosti kao neosnovan, ali tu nastaje nov problem.
Snežanin advokat tvrdi da je veliki problem što je ceo slučaj zaveden pod novim brojem, te da se na taj način ceo faktički dobijen proces tretira kao nov, što ga odužuje do Kafkinih razmera.
Kako je tvrdi Stojiljković, S. P. je nakon ovoga podneo upravnu tužbu radi poništenja rešenja Ministarstva finansija, ali je Upravni sud Srbije 23. 10. 2020. godine odbio i tu tužbu, čime je postupak opet pravosnažno okonačn u Snežaninu korist.
Snežanin advokat kaže da se nakon svega, S. P. i dalje bespravno nalazi u njenom stanu.
On celu krivicu prebacuje na samu Opštinu.
– Posredi je nezakonito postupanje Odeljenja za imovinske i stambene poslove Gradske Opštine Rakovica i Odseka za izvršenje GO Rakovica, jer ne sprovode sopstvene pravosnažne odluke – tvrdi advokat Stojiljković.
Izvor: blic.rs
