Otkrivamo šta se desilo sa devojkom koja je gola šetala kod Bogoslovije: Evo kada je prvi put viđena, niko joj nije pomogao

|

Ulicama Beograda je juče šetala naga devojka, ušla je takva i u gradski prevoz, a mnogi su to snimili i podelili na društvenim mrežama! Zvanično ne postoje podaci da je bilo ko pozvao pomoć.

Juče su na Bogosloviji ljudi bili zaprepašćeni kada su u blizini stajališta gradskog prevoza videli devojku koja je na sebi imala samo grudnjak. Kako je opisan jedan snimak s društvenih mreža, ona nije izgledala kao da joj je neprijatno. Po svemu sudeći reč je o istoj devojci koja je pre nekoliko dana naga viđena na Zvezdari. I taj snimak je i tada i ovaj put objavljen i podeljen na društvenim mrežama.

Kada je navodno ta ista devojka prvi put snimljena gola u Ulici Dimitrija Tucovića 10. avgusta, neko od prolaznika je pozvao policiju koja ju je zatekla na raskrsnici te ulice sa Tršćanskom.

– Sa devojkom je bilo nemoguće obaviti razgovor, te ju je hitna pomoć prevezla u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu – saznaje Kurir.

Drugi put je ista devojka viđena šest dana kasnije u blizini Bogoslovije, što nije tako daleko od mesta na kom je prvi put snimljena. I opet se našao neko da devojku, kojoj je definitivno potrebna pomoć, snima. I tako je narod gledao, snimao, nekima je bilo neprijatno, pa su okretali glavu, spuštali su pogled i nesrećna devojka je opet završila i na mrežama i u medijima. Bez pardona.

Jelena Radović, sociolog i stručnjak za društvene mreže, kaže da je snimanje i širenje po mrežama postao trend.

– Nažalost, te dramatične informacije se mnogo lakše šire, a mnogi snimanjem ili deljenjem tih snimaka nalaze pet minuta slave. Sve je veći nedostatak empatije, koji moramo da povratimo u sebi samima da bismo je povratili u društvu. Moramo da povratimo poštovanje, ljudskost, razumevanje i da kao društvo shvatimo da je pojedincima potrebna pomoć. Najčešće ni oni sami nisu svesni da im je potrebna pomoć, ili odu niz vodu i idu linijom manjeg otpora – kaže ona i još dodaje:

– U krajnjem slučaju, mogli bismo da imamo dodatnu emancipaciju, edukaciju, na nivou škola, institucija, porodica. Možda da se počne kroz građansko vaspitanje. Ljudi treba da shvate da su psihijatri i psiholozi prihvatljivi i da mogu doneti pomoć.

S druge strane, ljudi se često plaše da pomognu drugima u nezgodnim situacijama jer su se možda i sami našli u sličnima, a i ne znaju kako bi taj neko mogao da reaguje.

Izvor: kurir.rs