„Sunce tuđeg neba neće vas grijat ko što ovo grije“, napisao je Aleksa Šantić u svojoj pesmi „Ostajte ovdje“, a upravo su to reči uz koje su Nada i Petar Ninković uzeli decu iz Australije i doveli ih da rastu u Srbiji, uz kulturu, tradiciju i zdravu sredinu.
Nada je rođena u Livnu, a njen suprug u Zenici, a izbegli su iz Bosne i Hercegovine, i još od tada je trajala njihova čežnja za domovinom.
– Upoznali smo se u Australiji. Izlazili smo na ista mesta, tamo je srpska zajednica jaka kao i Srpska pravoslavna crkva, tako da se sve generacije čvrsto drže zajedno. Porodica nam je uskoro postajala sve jača, prvo smo dobili Anastasiju, koja sada ima 16 godina, zatim Sofiju (10), i najmlađeg Milenka (8) – rekla je Nada.
Ljubav prema tradiciji, Balkanu, druženju i želja da žive u slobodnoj Srbiji bila je u njima sve vreme.- S obzirom na to da smo otišli sa ovih prostora na silu, uvek je u nama ostala da tinja ta želja za zavičajem i Balkanom. Pokušavali smo u nekoliko navrata da se vratimo, ali uvek smo odustajali.
– Rešili smo još 2020. godine da se selimo, a tek 2021. u avgustu smo uspeli. Jedva smo izašli iz zemlje, morali smo da prevrnemo i nebo i zemlju. Ali to i jeste osobina našeg naroda, mi smo snalažljivi i želeli smo da i deca to osete,želju, snagu, borbu za život, da ne posustaju pred preprekama, već da traže način kako da se izbore za sebe.
Kao nagradu su dobili zdrav život, slobodu, svež vazduh i jači karakter, a zvanično su postali državljani Republike Srbije pre mesec dana.
– Ovde imamo slobodu, za početak slobodu kretanja, da ja mogu da budem mirna kada moje dete izađe iz kuće, što je tamo bilo misaona imenica. Sada najstarija ćerka ide u srednju školu u Užicu, ima društvo, srednja Sofija ima 10 godina, ona je princeza, teško joj pada kada nešto ne ide, ali ima dobre drugare, ima mnogo dobru učiteljicu, tako da je i ona uspela da se izbori.
Najmlađi, osmogodišnji Milenko, je najteže podneo selidbu, najlošije je znao srpski, ali već i on ulazi u štos.
– Milenko trenira fudbal, svi idemo i na boks, iako mu je bilo najteže, sada je dobro – rekla je Nada i zaključila:
– Glavna poruka u svemu ovome jeste: možeš da imaš sve, ali kada shvatite koji su naši koreni, koliko je jaka i lepa naša tradicija, ne možete da trpite tuđe. Želela sam da deca odrastaju na našem području, jeste, tamo ima svega, ali i dalje je kod nas mnogo humanije. Želja nam je da se koreni održe, da sada steknu taj naš duh. Nema tamo drugarstva kao kod nas, pogotovo na selu, da dele užinu, da se i potuku i da se pomire za pet minuta.
Deca će možda otići, ali će Srbija ostati u njima. Kako je Nada rekla, nije im uvek lako, ali sav trud se isplatio.
– Nekada jeste teško, ovde nije sve uređeno kao tamo, ali ima dušu. Naš biznis tamo još uvek radi, rade moj muž, njegov brat i majka, ali ja se ne vraćam. Čak i za taj posao je naš dolazak bio veliki rizik – prepustiti sve menadžeru, i otići toliko daleko – nije nam bilo svejedno, ali sloboda nam je bila najvažnija – rekla je Nada.
Izvor: blic.rs
