Iako Srbija pruža pomoć onima koji nemaju u vidu novčane socijalne zaštite, ali i obroka u Narodnoj kuhinji kako nikada niko ne bi bio gladan, čest je slučaj da na ulici ugledate nekoga ko prosi.
Ipak, jedna čitateljka uradila je, kada joj je prišao jedan dečak, nešto što je zapanjilo i tog mladića, ali i sve druge prisutne.
Njenu priču prenosimo vam u celosti:
– Sedela sam u bašti kafića kod Vukovog spomenika i prišao mi je dečak, mladić. Imao je oko 16 godina. Stao je pored stola za kojim sam sedela sa drugaricom i pitao da mu damo neki novac jer je gladan. Rekla sam mu “Neću ti dati novac jer znam da od njega nećeš kupiti hranu. Mogu samo da ti kupim obrok”. Mladić se složio sa tim – kaže ona i dodaje da je ostavila sve svoje stvari kod drugarice, a sa sobom ponela samo novčanik.
– Na 200 metara bila je prodavnica brze hrane. Pitala sam ga šta bi da pojede. Rekao je samo “pljeskavicu bih”. Potom je upitao da li bi mogao da dobije i sok uz nju. Naravno, pristala sam da mu kupim i to. Prodavac iz prodavnice brze hrane začuđeno me je gledao. Pokušavala sam da razgovaram sa dečakom, ali on nije želeo ni kontakt očima, kao ni preterano mnogo da priča. Rekla sam mu da sam krenula sa njim jer nije problem dati mu novac, već gde će on da završi – kaže naša čitateljka i dodaje da kada je pljeskavica bila ispečena ju je dečak uzeo, kao i sok, ona platila.
– Na to se učtivo zahvalio, seo na betonsku ogradicu i počeo da jede. Kada sam se vratila u kafić drugarica je rekla da se prestravila jer je mislila da će me možda presresti neka ekipa ljudi i opljačkati me ili mi nauditi, a da sa sobom nisam ni telefon ponela. Tada sam shvatila da o tome nisam razmišljala, već mi je prioritet bio jedino to – da dečak koji nam se obratio za pomoć zaista ne bude gladan – ispričala je ona.
Izvor: kurir.rs
