Dok danas moderne saobraćajnice u Srbiji grade radnici iz Kine i Turske, nekada je ipak bilo drugačije a svoj znoj, suze i krv na putevima bratstva jedinstva ostavila je jugoslovenska omladina. Miodrag Tomić (84) zvani Mića Jug iz Rače kod Kragujevca, radnik je udarnik jer je učestvovao u skoro svim radnim akcijama u doba Tita, a na njegovim prsima ponosno stoje zaslužno dobijene značke.
“Radio sam u čitavoj Jugoslaviji, iza mene je 30 i nešto radnih akcija. Ne znam ni kako hodam i kako me noge drže koliko sam radio kao mlad. Nema mesta gde nisam kopao i radio od Bosne, Hrvatske, Slovenije pa na dalje, a u Srbiji najviše. Kada je rađen auto-put “Bratstvo i jedinstvo” koji je spajao četiri od šest republika, drug Tito je prošao pored nas, mahnuo nam i nastavio. Mašine su drobile kamenje, mi razvozili i nasipali bankine, dva puta po mesec dana sam radio tu i to bez dinara, tako se nekada radilo, nije se plaćalo”, rekao je Mića.
Ovaj Račanin kaže da je smisao radnih akcija bio da radiš i gradiš za svoju državu, a ne da misliš na zaradu. Mladi su tada radili za otadžbinu, a lična korist nije bila prioritet. On smatra da takve akcije treba i danas da postoje, ali je pitanje koliko bi se omladinaca odazvalo.
“Svako treba da pomaže državu i radi u svojim mogućnostima, verovao sam u svoju državu i narod tada, ali i sada. Moj otac je dao život za svoju zemlju, a i deda koji je bio Solunac, cela naša porodica bila je odana svojoj državi“, rekao je.
On se i sada seća kako se gradilo i radilo u Srbiji nekada. Omladinske akcije organizovane su za svaki veliki posao koji se radio ručno, a on je učestvovao uvek kad je mogao.
“Kad se u Hrvatskoj gradila železara rasturali smo zemlju, bilo je 22 brigade, tri sata radiš, a tri putuješ autobusom. U Nišu sam tri puta radio na tvrđavi, kopali smo Sićevačku klisuru, u Vojvodini sadili boriće i bagrem u Deliblatskoj peščari, dok smo u Kragujevcu pravili halu za Zastavu”, seća se Mića Jug.
Iza njega su stotine kilometara pregaženih drumova teškog rada, a za takvo žrtvovanje je više puta bio nagrađivan ordenjem i značkama koje i sada krase njegove grudi.
“Imam razna priznanja i udarničke značke, medalje rada kao i orden rada za heroja rada, tu je 35 udarničkih znački, a davao sam i krv na radnim akcijama. Meni su najdraže medalje iz Niša i Bjelašnice, priznanje Orden rada dobio sam 1988. godine za postignute rezultate u radu. Posedujem i medalju rada iz Deliblatske peščare, iz Kragujevca isto, neke nosim na grudima a neke su se oštetile ali ih svakako čuvam”, rekao je Mića iz Rače.
U njegovoj arhivi pored znački i ordenja stoje i zahvalnice, slike koje su požutele, ali se Mića takođe seća svih detalja i čuva od zaborava vreme kada se radilo i gradilo drugačije nego li sada. Za ovog starca komšije imaju samo reči hvale, mišljenja su da je živa legenda, radio je i naradio se, ali radi i sada.
Izvor: kurir.rs
