U zaseoku Ilići u Negbinina, na pola puta između Nove Varoši i Zlatibora, na daleko čuveni zapisni bor krasio je selo, a meštani su ga smatrali svojim zaštitnikom.
Кako se priča u selu podno Murtenice, oko njega su išle krstonoše, a na mesta na kome je porastao ljudi su se molili Bogu. Smešten na vetrometini između zaseoka Tešići, Sićkovići i Jovovići, nadomak seoskog groblja, čuvao je tajne sela i važio za seosku svetinju.
– Niko ne zna ko je taj bor posadio i koliko je star. Sigurno je da je sveto drvo i da ga je veliki greh bilo oseći. Pored njega smo se kao dece igrali i odrastali,zaizimano je važno mesto u našem detinjstvu, kao i sada mojim unucima – rekao je meštanin Radojko Ilić (71) na čijem imanju je porastao zapisni bor.
Nakon snažne mećave i oluje, meštane Negbine je uznemirio prizor kad je bor vetrom izvaljen preprečio seoski put. Zabrinuti ljudi nisu ga pomerali već ga vozilima svakodnevno obilaze. Vest da je drvo izvaljeno, nije ostavilo nikoga ravnodušnim, a mnogima je i vratila sećanje na njega.
– Na njemu je bio uklesan krst, sada sam ga našao ispod debla, što dokazuje da je velika svetinja. Imao je krošnju kao kišobran i svi smo ga voleli. Sada nam je svima neobično, a velika je slučajnost da se izvalio baš tokom noći kad se umirilo selo i nikoga nije povredio – kaže jedan meštanin Grujo Ilić (61).
Žitelji Negbine kažu da je bor star oko 300 godina. Tako su im njihovi preci govorili, a oni preneli svojim potomcima. 1977.godine bor je počeo da se suši, kada ga je pogodio jak uragan.
Meštani sela sećaju se njegove prelepe krošnje i zelenih grana. Pre desetak godina su neimari nasipali seoski put zajedno sa meštanima, i bacanjem “opušaka” cigareta uz stablo, bor je planuo, ali žitelji su ga u toku noći ugasili. Kako je vreme prolazilo on se sve više sušio, a na njegovom stablu su se lepile samo umrlice meštana, koji su iz ovog sela otišli Bogu na istinu.
– Pamtim kad su krstonoše išle kroz sela pa kad dođu boru idu oko njega i mole se Bogu. Bio je naš simbol i zaštitnik, ali i odrednica kad nekom objašnjavamo gde živimo. Na susednom brdu, u zeseoku Ćurdići, ima još jedan zapisni bor na imanju porodice Ćirović – kaže starac Milivoje Ilić (77).
I druga sela zlatiborskog kraja i Starog Vlaha imaju svoje zapise, stabla, koja se u srpskoj kulturi smatraju svetim. Drvo postaje zapis činom osveštenja pri čemu se u njegovu koru urezuje krst i time predstavlja svetinju za selo u kome se nalaze. Veruje se da će onoga ko ga poseče ili na drugi način ošteti, zadesiće velika nesreća, zato se uz drvo ne sme penjati. kao ni spavati pod njegovim granama.
“Seoski parlament” se uvek sastajao kod zapisnog bora u Negbini, gde su se dogovarali važni događaji za selo. Pored njega su prolazile povorke i sahrane, a su se i proslavljali veliki uspesi sela.
2009. godine, na Vidovdan je krst na livadi pored bora je obnovljen, odakle svetla svake večeri podsećaju na ovo sveto mesto. Svakog leta organizuje se seoski sabor i višeboj na kome se okupljaju meštani i drugi posetioci da kroz sportska nadmetanja, pesmu i razne igre, sačuvaju tradiciju ovog kraja.
Meštani Negbine mnogo tuguju za svojim zaštitnikom, ali obećavaju da će zapisni bor uskoro dobiti svog naslednika, koji će nastaviti da odoleva severcu i koji će čuvati tradiciju i istoriju ovog planinskog sela.
Izvor: kurir.rs
