Jedna mlada po imenu Milica, otrkila je u svojoj ispovesti neprijatnost koju je doživela pre par godina, i to na sopstvenoj svadbi. Naime, mladenci su na svadbu pozvali 250 gostiju, a tek se njih 100 pojavilo u svatove.
Evo kako glasi njena ispovest, koju je želela da podeli na društvenim mrežama:
“Moj suprug i ja rešili smo da se venčamo u gradu iz kojeg on potiče. Naime, to je jedno malo mesto u Republici Srpskoj, između Trebinja i Gacka, a ja sam, inače, iz Užica.
Sve smo tamo pripremili za svadbu i bili smo mnogo srećni. Moja familija iz Užica će doći, a njegovi već tamo i žive. Svima smo obezbedili smeštaj, roditelji su se baš radovali našem braku i veselju.
Pozvali smo skoro oko 250 ljudi, moje i njegove familije. On ima mnogo rodbine, ali mnogi su u inostranstvu, pa taj deo familije koji se nalazi u Srpskoj je trebalo da dođe, što uopšte nije malo. Međutim, saznala sam da neće doći baš svi, iako se tamo svadbe nikako ne propuštaju, niti se iko ustručava, a kamoli da žali novac.
Razlog njihovog nedolaska je bio smrtni slučaj, i to ne samo jedan.
Desila su se tri smrtna slučaja i skoro cela njegova familija je u žalosti i nisu mogli da dođu da se vesele, već su nosili crninu. Preminuo je jedan deda i jedan rođak, n nekoliko meseci ranije i rođaka.
Ja sam načisto poludela i bila sam mnogo tužna. Niko nije predložio da odložimo svadbu, jer su predložili da dođu, ali da se ne vesele, što je nemoguće po mene.
Nisam želela da na najsrećniji dan u mom životu, svaki put kad pogledam u goste, vidim da su tužni jer su sahranili rodbinu.
S druge strane, bilo mi je mnogo krivo, nemojte pogrešno da shvatite, ali ipak su preminuli stari ljudi, a kod nas se kaže “gluvo bilo, ali po redu je”.
Kod njih se crnina nosi godinu dana, pa neki čak i leti nose duge, crne majice, iako im je pretoplo.
Vrisnula sam bukvalno od stresa i nervoze kada sam čula da neće doći, moj se jauk čuo do Užica, ma čulo ga je i celo Užice.
Možda i nemam prava da mi bude krivo, da se ovako osećam, ali stvarno, stvarno…
Zar ne treba da gledamo napred, a ne život unazad? Zar da se okrećemo u crno, umesto da se radujemo najvećoj radosti – braku, deci…
Ne znam, da li sam loš čovek jer se osećam ovako osećam? Naravno, nisam ništa nikom zamerila, ali u sebi sam patila, ali svadba nam je bila baš fina. Jeste se osećala praznina, imala sam utisak kao da nisam dovoljno uradila za njegovu porodicu, a njima je to bilo normalno da ne dođu ako su u žalosti. Uglavnom, kao što sam već rekla, bila je reč o starijim ljudima.
Ne znam, oni su svi veoma bliski, i znam da je mom mužu bilo veoma neprijatno, ali ja sam ga razuverila i na kraju smo lepu zabavu napravili. Ali ipak, nikad neću prestati da se čudim i da pamtim”, ispričala je ova mlada.
Izvor: kurir.rs
