Srbija je mala zemlja koja ima velike sportiste, a malo ko na planeti može da se diči danom, kad smo došli do dva nova istorijska uspeha.
Svima je već odavno jasno da je Srbija zemlja sporta! Kod nas su uspesi u sportu postali normalni, u sportu smo uvek mogli da pokažemo da smo bolji od ostalih.
Od odbojkaša i odbojkašica, vaterpolista pa sve do košarkaša gotovo da nije ni prošla godina ili leto a da nas neko nije obradovao nekom medaljom. Svako nam je donosio mnogo radosti i lepih trenutaka, ali uz dužno poštovanje svima, dva imena se izdvajaju, Novak Đoković i Ivana Vuleta.
Oni se više ne takmiče s drugima, jer su konkurenciju davno ostavili iza sebe. Oni se takmiče sami sa sobom, i to već nekoliko godina, i opet pobeđuju. Taman kad pomislimo nema dalje, da su sve osvojili, oni nas demantuju i postave sebi neke nove ciljeve. To je ono što ih čini šampionima, konstantna glad za pobedama, trofejima.
Vdelo se posle završenog takmičenja u Budimpešti, gde je zlatna Ivana u miks zoni novinarima rekla sledeći cilj, mada taj cilj se zna otkad je počela da trenira – zlatna medalja na Olimpijskim igrama u Parizu sledeće godine. Ne sumnjamo da će naša atletičarka učiniti sve da dođe do željenog zlata.
Dugo čekano zlatno sa Svetskog prvenstva na otvorenom zasijalo je oko vrata naše najbolje atletičarke. Samo ona je uspela da prebaci magičnu granicu od sedam metara, i to ne jednom, već dva puta. Prvo 7,05, a onda i 7,14 za najbolji rezultat ove godine u skoku udalj i nacionalni rekord, koji je, sama prethodno postavila. Sada već ono čuveno četvrto mesto iz Londona 2017. godine, kada je imala skok koji je možda bio i veći od ovih 7,14 iz Budimpešte, ali je zbog loše pričvršćenog broja registrovan znatno lošijim rezultatom, bilo je Ivani nad glavom, ali u glavnom gradu Mađarske sve se namestilo.
Ivana je bila iznad konkurencije, pa se ova zlatna medalja i nije dovodila u pitanje. Ona je sada kompletirala zlatne medalje sa svetskih i evropskih prvenstava na otvorenom i u dvorani. Posle Minhena i Beograda 2022. i Amsterdama i Birmingema 2016. i 2018, na red je došlo i ovo zlatno odličje iz zemlje naših komšija.
Međutim, dan je upotpunio čovek koji prevazilazi mogućnosti čoveka. Uvek kad pomislite da je gotovo, da nema dalje, on tek tad stupa na scenu.
Novak Đoković je u još jednom epskom finalu savladao neverovatnog Karlosa Alkaraza sa 2:1 u setovima. Nakon skoro četiri sata igre, spasene meč-lopte, Novak nije poklekao i izdigao se poput feniksa i uspeo da osvoji svoju 39. titulu na mastersima.
Novaku je ovo 95. titula u karijeri i deli treću poziciju na večnoj listi osvajača ATP titula sa Ivanom Lendlom, a ispred njega se nalaze Rodžer Federer sa 103 i Džimi Konors sa 109.
Novak je odmah po završetku meča postavio ispred sebe novi cilj koji se već zna, poput Ivane, u trenucima najvećeg slavlja nikad ne gubi iz svesti potrebu za napredovanjem i za samonadograđivanjem.
To je Novak, to je Ivana, a ono što ih još više čini šampionima jeste to što su pre svega ljudi – kad god bi neki naš sportista osvojio nešto, ni Novak ni Ivana nisu propustili priliku da čestitaju i da zapravo pokažu ono što je najbitnije, a to je da pre svega treba biti čovek. Nema sumnje, ono što je Novak Đoković u tenisu, to je Ivana Vuleta u atletici. Nema im ravnih, ostala su još samo dva cilja, za Novaka je prva prilika US open, za Ivanu je to Pariz 2024.
Verujemo u njih i znamo da će to i ostvariti, jer su gladni trofeja i pobeda kao i prvog dana.
Izvor: kurir.rs
