Jedan od poslednjih stanovnika sela Banovica, koje je smešteno između Novog Pazara i Sjenice, jeste Vehbija Orovčanin koji ima 85 godina.
On svoje dane provodi čuvajući stado od 13 koza i svirajući frulicu, prolaznike više skoro da i ne viđa, a vesti sluša na jdnom malom tranzistoru na baterije.
– Ranije je imalo više
naroda, a sad bogami nema, odselili se ljudi, svi idu dalje. Kuća je sve manje, meštani idu u grad i tamo-vamo. Onda je imalo posla, a sada nema nigde ništa. Išao sam da radim, bio sam opasan. Gde bih ja radio to bih pozlatio. Radio vojne stanove, imao sam po 15 zidara, a ja sam bio brigadir. Kad sam napustio, rekli su da me neće odjaviti godinu dana, ako hoću da se vratim. Ovo imanje ovde sam zaradio svojim dlanovima – kaže ovaj čobanin.
Njemu je prelepo u Banovici, a kaže i da je radio širom SFRJ.
– Radio sam svuda gde su me prebacili, bilo je bolje vreme. Tito je bio živ, moglo je da se zaradi dosta. Ja sam bio opasan, šta zaradim meni je moralo da se plati, a ovo sada jok. Sad slušam ljude da ne primaju ništa po pet-šest meseci. Od čega da živi i kako da radi – kaže ovaj deka i dodaje da se nekada mnogo više mislilo na radničku klasu.
Sada voli da ide za svojom stokom i izvadi frulicu iz džepa.
– Niko me nije učio, nego ja za stokom sam. Imam mnogo frula, doneli ljudi. Nosim ih sa sobom svuda i stalno – kaže ovaj deka.
Sa sobom svuda nosi i radio-aparat.
– Imam mali, džepni, na baterije. Slušam šta se radi po svetu, slušam vesti, jer me drugo ne interesuje ništa. Nigde se ne može čuti nešto dobro, nego samo ono što ne valja – priča deka Vejo uz osmeh.
On sve ređe, kako je rekao, viđa putnike namernike. Kuće su ostale prazne, ljudi su se odselili po gradovima.
– Nema tu niko. Nekada dođe po puna soba. Nasred poljane bio je svirač, on svira, a mi igramo, veselimo se, a sada nema naroda, gotovo. Jes, bogami, tako je bilo – kaže ova starina.
Čobanin Vehbija je inače otac poznatog pevača Nusreta Orovčanina.
Video snimak pogledajte OVDE.
Izvor: kurir.rs
