Domaćeg maka je sve manje. Međutim, u Padini, mestu u opštini Kovačica, on je možda i najzastupljenija kultura na njivama. Nije zahtevna za gajenje, a prodaje se bukvalno sa njive. Najveći deo proizvodnje odlazi u izvoz, dok se ono što preostane lako proda na manifestacijima i sajmovima.
“Domaći mak je neuporedivo boljeg kvaliteta od uvoznog i zato lako nađe put do kupca. Već godinama sejemo mak, jer nije zahtevna kultura, i ako budu dobra godina i dobar rod, od njega može pristojno da se živi”, kaže Jan Sojak, poljoprivredni proizvođač iz Padine
Ratari iz Padine godišnje na tržište iznesu između 150 i 200 tona najkvalitetnijeg domaćeg maka. Proizvodnji ove kulture pogoduje peskovito zemljište, kog u Padini ne manjka.
“Mak se može sejati u jesen i u proleće. Ja ga sejem u oktobru. Prošle godine nije bila dobra jesen, dugo je bilo toplo vreme, idealno za insekte i vaši. Nije bilo ni kiše. Mak se seje jako plitko i prosto ne možete da verujete kako iz tog semena, sitnog zrna, iznikne prvo nežna biljka, koja posle daje predivan cvet, napravi čauru i stvori mak koji obožavamo”, objašnjava Jan.
Mak se sa njiva skida u junu. Ranije se to radilo ručno, sada je i taj proces olakšan, pa se kombajnira.
“U selu su godinama prodavali čaure farmaceutskoj industriji, najviše Alkaloidu iz Skoplja. Sada toga više nema. Iskombajnira se na njivi, a da bismo dobili mak kakav poznajemo, potrebno je još tri puta da se selektira, odnosno pročisti”, kaže Jan.
Ono što opredele za prodaju sa kućnog praga, Sojakovi samelju u poluprofesionalnom mlinu. Ranije se mak mleo u avanu.
“Moja baka, rođena krajem 19. veka, mak je mlela u ogromnom avanu od pet litara. Tučak je imao tri kilograma. Kad je ona mlela mak u avanu, cela kuća se tresla. Bile su to bolje vežbe nego danas u teretani. Odavno se to više ne radi, ali mogu vam reći da je to bio najukusniji mak koji sam ikada jeo”, priseća se Jan kako se nekada radilo.
Mak se u ishrani najviše koristi u Vojvodini. Južnije od Beograda, dodaje naš sagovornik, prodaja ide vrlo slabo.
“Pretpostavljam da je to uticaj Austrougarske. U slovačkoj kuhinji se pravi mnogo jela sa makom. Osim štrudli, za koje svi znamo, kod nas su jako popularne pirohe, posebno testo sa makom, zatim opekanci, kao i buhtle”, ističe Jan.
Porodica Sojak je uvek za novitete i eksperimente. Poslednjih godina, pored tradicionalnog maka, odlučili su se i da pokušaju sa speltom.
“To nam je otkriće. Spelta je nešto posebno, a brašno od ove vrste žitarice je nešto najlepše što smo probali poslednjih godina. Sve više se seje uljana repica, a sve manje kukuruz, što zbog klimatskih promena, što zbog tražnje ne tržištu”, zaključuje Jan Sojak iz Padine.
Izvor: kurir.rs
