Stara kuća koja se jedva drži, bez fasade, okrpljena spolja, a sa ogoljenim zidovima iznutra, drvenom tavanicom i prozorima koji jedva da zaustavljaju nalete vetra i kišu, mesto je gde svoje dane provodi baka Đurđa Marković, stara 114 godina, najstarija Srpkinja.
Umesto da joj starost bude dostojna i da se nalazi u čistom i toplom, baka Đurđa, muči se i pati na samoj ivici egzistencije. Zavisna je od tuđe nege i pomoći, a jedini ko joj se našao u toj bedi, je sin Miroslav.
“Nikako sam. Ne mogu da živim, ne mogu da umrem”, kaže baka Đurđa.
Najstarija Srpkinja već je šest godina na postelji, a brigu o njoj vodi njeno deseto dete po redu, sin Miroslav zajedno sa suprugom i sinovima.
U kući nema ni minimalnih uslova za život, zemljani pod, bez vode i kupatila. Vodu nose sa obližnjeg izvora, kroz suze kaže unuk Nebojša od čije nadnice živi cela porodica.
Kuća samo što se nije srušila. Zid se nakrivio i poduprt je drvima da ne padne. Deo kuhinje pokriven je najlonom. Baka Đurđa je oslepela, a osim starosti i iznemoglosti, nema dijagnoza.
Njen sin Miroslav kaže da je primetio neobične promene na njenom telu.
“Počela je da se menja koža, da se obnavlja. Kosa joj je bila bela, sada je crna. Izrasla su joj četiri nova zuba”, otkriva Miroslav.
Đurđa je rodila 11 dece od kojih ima preko 120 potomaka. Doživela je rođenje potomaka u petom kolenu, pa je ona po rodoslovu svojim najmlađim potomcima navrbaba. Težak je život najstarije žene na Balkanu, još teže je što sudnji dan čeka u kući staroj koliko i ona, u nehumanim uslovima.
Baki Đurđi neophodna je hrana, pre svega kašasta, pelene za odrasle, sredstva za higijenu, garderoba, kao i novčana sredstva za dostojanstveniji život.
Svi koji su u mogućnosti, mogu se javiti na broj Đurđinog sina Miroslava 0640430143.
Izvor: blic.rs
