Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u nedelju, 24. septembra obeležavaju dan svete prepodobne Teodore koja je okajala svoje grehe iako je prevarila muža.
Teodora je živela u petom veku pre nove ere u Aleksandriji. Prevarila je svog muža, a na preljubu ju je nagovorila vračara. Čim je počinila greh, savest je poče gristi. Ošiša se i obuče u muško odelo, pa ode u muški manastir Oktodekat pod muškim imenom – Teodor.
Njen trud, post, bdenje, poniznost i pokajanje zadivili su svu bratiju. Oklevetana od neke žene da je s njom zatrudnela, Teodora se nije htela pravdati smatrajući tu klevetu kao kaznu Božju za svoj raniji greh. Izgnana iz manastira, sedam godina provela je po šumi i pustinji, i još uz to negujući dete one bludnice.
Pobedila sva iskušenja: nije se htela pokloniti satani, nije htela primiti jelo iz ruku jednog vojnika, nije htela slušati savete svog muža da mu se vrati – jer sve je to bio samo prizrak đavolski, i čim se Teodora prekrstila krstom, sve je nestajalo kao dim.
Posle sedam godina primi je iguman u manastir, gde je živela još dve godine. Tek nakon smrti monasi su shvatili da je to bila žena, igumanu se javi anđeo i objasni mu sve. Njen muž tada dođe na sahranu, i osta do smrti u keliji bivše žene.
Sveta Teodora imala je preveliku blagodat Božju: zverove ukroćavaše, bolesti isceljavaše, vodu u suhom bunaru izvede. Tako Bog proslavi istinsku pokajnicu, koja sa junačkim trpljenjem 9 godina kajaše samo jedan svoj greh.
Nekoliko godina kasnije proglašena je za sveticu zato što se smatra da je bila istinska pokajnica koja je junačkim trpljenjem okajavala samo jedan svoj greh.
Hrišćanstvo propoveda da bi žene ukoliko su grešile trebalo da se pokaju na sutrašnji dan, a muškarci da pronađu snage da svojim ženama oproste greh, kao što je to učinio Teodorin muž.
Izvor: informer.rs
