Svi narodi imaju svoje praznike koja se tradicionalno okupljaju porodice za svečanom trpezom.
Na najradosniji hrišćanski praznik Božić, koji se danas proslavlja u Srbiji i koji slave svi pravoslavni vernici širom sveta, prirema se tradicionalni božićni ručak. On se sprema sa velikom pažnjom jer vera nalaže da se Božić slavi obiljem jake hrane.
Ono što je jedan od običaja jeste da se u testo ubaci novčić, pa se veruje da će osoba koja pronađe novčić u svom parčetu hleba, biti srećne ruke u narednoj godini.
Žene se trude da što ukusnije spreme raznovrsnu hranu, te da u vreme ovih praznika na trpezi bude i starinskih jela, jela internacionalne kuhinje, starih recepata i novih, ali i onih koji imaju neku simboliku. U našim domovima se Božićni ručak najčešće sastoji od supe ili čorbe, pečenja, svečane torte. Na trpezi je često i sarma, ruska salata, a od salata ajvar, turšija, kiseli kupus. Međutim, poseban simbol božićnom ručku daju ove tri stvari.
Česnica
Na početku božićnog doručka članovi porodice treba da lome česnicu. Česnica je okrugli obredni hljeb ili kolač, koji je neizostavan deo božićnog doručka u tradiciji kod srba. U testo se ubaci novčić i verovanje je da će osoba koja nađe novčić imati sreće u narednoj godini.
Ruska salata
Iako se ne sprema po orginalnom receptu po kome je dobila naziv, ova salata je u Srbiji “domaća” i ne postoji ni jedan praznik koji može proći bez ove salate na stolu.
Pečenje
Za Božić se kod Srba u nekim krajevima smatralo da onaj koji prvi dolazi za Božić u dom jedne porodice, polažajnik, treba da bude životinja (svinja, ovca…) kako bi porodici donela blagostanje i sreću u godini koja je pred nama.
Prilagođavajući se vremenu, Srbi su čuvali suštinu svog bića i kroz trpezu koja je pokazivala nastavak života, bez obzira na različite muke. Dva dana pred Božić, na Tucindan, Srbi su pripremali pečenicu. Svinja je pripremana pažljivo za prinošenje, kako bi se sreća uselila u domu. Određeni delovi pečenice lekoviti su za druge životinje, a delovima kao što su njuška, glava, i vilica dodavala se mistična snaga. Na tavan su ostavljane kosti glave i njima se pridavala moć koja je trebalo da obezbedi napredak cele porodice.
Svinja je kod Srba simbolizovala i zaštitu od sila demonskih, tako da je uloga svinje u verskim obredima kod nas veoma značajna.
Izvor: espreso.co.rs
