“Mnogo ste lepi danas, direktorka! A kako vam tek žuta boja dobro stoji, sva ste kao lala neka. I parfem vam mnogo dobro miriše! Po svemu sudeći, imamo najlepšu direktorku, a i najpametniju!”
Da bar znam od kakvog ste materijala napravljeni, pa da se odlučim da vam aplaudiram ili potapšem po ramenu. Siguran sam da biste se uvukli čak i tamo gde greje sunce.
Mnogo me zanima, ima li vas baš svuda? Znam da je mnogo onih licemera koji bi sve uradili pa čak i cipele lizali nekome, samo da budu primećeni.
Nakon 3 dana, druga je zamenila staru direktorku. I baš ima isti lik kao prethodna: „Ma ti nemaš pojma kakva je bila prethodna direktorka. Prosta kao pasulj, neugledna, za ništa nije sposobna, A tek što je ružna.. A ova nova sad kakva je, izgleda kao prava dama“.
Priča je povo počela da se ponavlja, sve je isto kao i na početku. Naravno, ova nova direktorka je najlepša, i najpametnija,sve dok je ne smene. A posle postaje “babaroga”, a ona koja je nasledi dobiće krunu i pred njom treba da se klanjamo kada pored nas prolazi.
Sami ste odabrali da ovako živite, mislivši da ćete ovako sigurno uspeti, a sigurno ćete iamti i nrki profit. Ali, u mojim očima više nećete biti isti ljudi, jer ste se isprečili na tuđem putu ka uspehu, i jer se sližite raznim nečasnim igricama , sabotirajući nečiji vredni rad.
Vi, poltroni, najgora ste vrsta ljudi od svih. Nemate ni trunke stida, beskrupulozni ste. Jedno mi nije jasno, kako možete da pogledate svoj odraz u ogledalu?
Ma vi ste to pokupili još u osnovnoj školi – vi ste najbolji nastavnik, ja ću vam kupiti doručak, nastavnice nosicu vam dnevnik!
Svašta koristite i na fakultetu, kako bi ste se što lakše provukli i došli do diplome.
Žalosno je što neki uvlakači rade to kako bi uspeli u poslu, ne birajući reči i komlimente koje će udeliti kako bi došli do cilja.
Drugi poltroni to rade iz straha od nadređenih. Ne smeju da dignu glas, nego potvdno klimaju glavom i lomeći prste potvrđuju sve: Jeste šefe, tako je šefe.
Ima mnogo takvih, kao najezda skakavaca, šire se i zarazni su. A svi gubimo živce i zbog jednih i zbog drugih.
A, znate li šta je najgore, što ih neko podstiče i ohrabruje i podstiče da se tako uvlakivački ponašaju, jer sigurno ima takvih kojima se ovakva sorta ljudi sviđa.
A na kakvoj ste vi talasnoj dužini? Vama kojima se popravi dan ako vam neko ko je ispod vas po poziciji kaže da ste lepo obučeni i najpametniji? Jel se time hranite? Došli ste dotle da ne umete da prepoznate prave emocije, ili je još gora situacija, ipak je prepoznajete ali je takvu i prihvatate?
Ma bre ljudi, zauzmite svoj stav i stojte na zemlju čvrsto. Ne nasedajte na komplimente koji su jeftini, mada vi i drugačije i ne dajete, pa delujete jako smešno kada vas neko sa strane posmatra. Čista patetika.
Iako mislite da ste uspeli u životu, više od običnih smrtnika, jadni ste. Stidimo se vas , mi koji smo normalni, a vas treba da bude stid.
A ne brinite za dirukterku Lalu, ona naređuje u drugoj firmi sad, gde je i dalje bombarduju komplimentima kako je lepa, kako je najmodernija, verujte, ništa se nije promenilo.
Izvor: crnobelo.rs