Miloš Plazinić (40) iz Čačka već šest godina u Norveškoj radi na naftnim platformama. Za deset godina koliko s porodicom živi u Stavangeru nijednom se nije pokajao što je napustio Srbiju, jer dobra zarada i ostale mogućnosti doprinose da se nostalgija lakše podnese.
Prijatelji u Srbiji ga često zovu jer žele da pronađu takav ili drugi dobro plaćen posao u Norveškoj pitajući kojoj agenciji da se obrate, od čega ih on godinama odvraća.
“Agencije koje posreduju pri zapošljavanju na naftnim platformama su čista prevara. Ako je kompaniji potreban radnik oni na svom sajtu oglase to radno mesto. Procedura kojom sam ja našao posao je sledeća, kompaniji se pošalje CV i ako vas odaberu sve ostalo je njihov zadatak. Za ljude koji dolaze iz drugih zemalja kompanija obezbeđuje radnu i boravišnu dozvolu, kao i brojne druge administrativne uslove. Jedino što sam platio su dve licence neophodne za rad na platformi a reč je o obuci letenja helikopterom i ispit zdravstvene spremnosti”, objašnjava Miloš koji je u rodni grad, tačnije selo Mršince gde mu roditelji žive, sa suprugom Jelenom i ćerkom Matrinom svratio sa skijanja na Jahorini.
“Rad na naftnoj platformi ima mane ali i prednosti. U mesecu se radi dve nedelje, po 12 sati, sa brojnim pauzama i uz maksimalne mere bezbednosti na radu. Tri ili četiri nedelje se odmara na kopnu, sa porodicom i prijateljima. Ukoliko postoji potreba da me sa slobodnih dana pozovu na platformu, to se dodatno plaća. Posao nije težak i strogo se poštuju procedure, bezbednost ljudi je na prvom mestu. Radi se isključivo u zaštitnoj opremi. Recimo, ko skine šlem, šalju ga kući. Disciplina je na visokom nivou pa zato posao može da trpi, ali radnik ne sme”, priča Miloš dodajući da je jednom prilikom pet dana proveo u kabini, čekajući da se stiša bura.
Ukoliko su udari vetra veći od 150 kilometara na sat radnici vreme provode u kabinama. Miloš priznaje da to vreme ume da bude naporno, ali ga zaposleni prekraćuju u biblioteci, na bilijaru, bioskopu, teretani…gde inače provode deo dana dok ne rade. Na radnom mestu nema upotrebe mobilnih telefona, ali je dozvoljeno u kabini. Takođe, na platforni je strogo zabranjeno korišćenje alk0hola.
“Osim inženjera i radnika na održavanju sistema, gde sam angažovan, na platformi rade i ljudi zaduženi za isranu, održavanje higijene, lečenje…bukvalno grad u malom. I ako na platformi imamo lekara, jedan helikopter je uvek pripravan i može da poleti za slučaj potrebe, mada se to vrlo retko dešava. Svi prateći poslovi na platformi se takođe oglase na sajtu kompanije, koja vrši odabir i zapošljava, bez posredovanja agencija”, napominje Miloš uz preporuku da se zainteresovani za posao ne obraćaju agencijama.
Mesečnu zaradu Miloš nije mogao da otkrije rekavši da je ona malo veća nego za slične poslove na kopnu. Međutim zaposleni na naftnim platformama na platu imaju dodatne prihode za rad na vodi i odvojen život, što ukupno predstavlja više nego dobru zaradu.
Izvor: kurir.rs
