Mala devojčica, sedmogodišnja Milica iz Čačka, dugi niz godina je živela svoj život u potpunoj tami, budući da je rođena slepa. Njene oči nikada nisu videle slike stvarnog sveta, a svet oko nje je postojao samo kroz njene misli i maštarije.
U tom mračnom univerzumu, nije imala priliku da vidi svoje tri sestre niti svog oca Zorana, koji je s ljubavlju pokušavao da promeni ćitav njen svet.
Milicin otac, Zoran, je hrabri heroj koji devojčici pruža istinsku očinsku ljubav. Od trenutka kada se rodila, zajedno su se borili da ona progleda, željni da joj pruže priliku da doživi svet oko sebe u svim svojim bojama i oblicima. Katarakta, zamagljenost sočiva oba njena oka, oduzimala joj je sposobnost vida.
Zoran je bio uporan u svojoj nameri da pomogne svojoj devojčici da progleda. Sakupljao je sredstva godinama, za Miličinu operaciju u Rusiji, gde su joj uspešno vratili vid. Ipak, to je bio samo prvi korak u njenoj borbi za potpuno ozdravljenje.
Pre četiri godine, Milica je napokon imala operaciju u Rusiji, koja joj je omogućila da ponovno vidi svet oko sebe.Ali, to nije bio kraj njene borbe. Da bi njene oči postale jače i sposobne da rade punim kapacitetom, bilo je neophodno da redovno posećuje stimulacije vida u Novom Sadu. Te stimulacije su bile važne za obnavljanje funkcije njenih očnih mišića.
Zoran živi sam sa svoje četiri ćerke nakon što ih je njihova majka napustila. Njegova svakodnevnica ispunjena je napornim poslom kako bi osigurao svakodnevni hleb za svoje devojčice. Iako je posvećeno radio sa trimerom kako bi održavao okućnicu i uspešno se brinuo o svojoj porodici, novčani izazovi su mu otežavali da plati Miličine terapije i stimulacije vida.
Ali, solidarnost i velikodušnost ljudi širom Srbije i dijaspore omogućili su da se Miličin proces lečenja i oporavka finansijski podrži.
Kako je vreme prolazilo, Milica je postepeno počela pokazivati znakove napretka. Njen osmeh kada je prvi put ugledala svet oko sebe bio je neizrecivo dragocen. Na Uskrs, sa srećom i radosti, shvatili su da je Milica konačno mogla da vidi. Ona je sama otvarala vrata, istraživala dvorište, približavala se svojim sestrama i igrala se sa svojim igračkama. Njeno ponašanje govorilo je više od reči – progledala je.
Zoran je zahvalan ljudima koji su nesebično podržavali Miličinu borbu za vid. Njegovu veru u ljudsku dobrotu teško je izraziti rečima. Njegovo srce je ispunjeno zahvalnošću prema Bogu, lekarima i svima koji su pomogli u ovom putovanju.
Dok je i dalje nosio svoj trimer i marljivo čistio okućnicu, sada je imao olakšanje u svom srcu. Njegova Milica je progledala, ali to nije kraj priče. Njihova borba se nastavlja kako bi omogućili Milici da iskoristi svaku mogućnost sveta oko sebe, uključujući i sposobnost govora.
U bliskoj budućnosti, Milica će krenuti u specijalnu školu u Čačku. Zoran gleda napred s verom u Boga i nadom da će sve biti dobro. Njegova životna priča je svima podsetnik na snagu ljudske ljubavi, istrajnosti i solidarnosti, a zajednički trud može napraviti čuda u životima onih koje volimo.
Video snimak pogledajte OVDE.
Izvor: espreso.co.rs
