Vedrana i Marko Nedeljkov iz Kaća mnogima su poznati po pionirskoj proizvodnji mini lubenica na našim prostorima, ali je malo poznato da tu nisu stali. Hrabro su započeli i u proizvodnju batata pre pet godina.
Uzgojem slatkog krompira počeli su da se bave 2018. godine. Batat su počeli da gaje jer su primetili da na našem tržištu nema u ponudi ovog povrća iz domaće proizvodnje.
“Počeli smo sa veoma malim površinama, pola hektara, i s godinama, kako je raslo naše iskustvo i tržište, tako je rasla i naša proizvodnja. Trenutno nam je proizvodnja na dva hektara, a od 2021. godine motivišemo i edukujemo i druge proizvođače, naše partnere, da proizvode ove proizvode i zajedno nastupamo na tržištu”, započinje Vedrana.
Iako batat liči na krompir, proizvodnja batata se razlikuje od proizvodnje krompira. Batat je tropska, dvogodišnja biljka koja se proizvodi iz rasada.
“Proizvodnja rasada počinje u februaru u plastenicima, a rasađuje se od sredine maja do sredine juna. Rasad batata može biti sa korenom (kontejnerski rasad) ili bez korena (reznice). Mi proizvodimo ukorenjen rasad, a manji deo i uvozimo neukorenjene reznice iz Španije. Takođe, proizvodimo rasad batata za sve koji žele da se bave njegovom proizvodnjom za ličnu upotrebu ili u komercijalne svrhe”, objašnjava Vedrana.
Vedrana i Marko proizvode nekoliko vrsta batata, i priznaju da nije lako. Ipak, njegova prednost u odnosu na običan krompir je u tome, što ga ne napadaju krompirove zlatice, a pošteđen je i plamenjače.
Sve što znaju o proizvodnji batata ovaj bračni par naučio je radeći oglede na svojim zasadima. Proizvodnja je vrlo izazovna, jer mi nemamo tropsku klimu. Batat je osetljiviji od krompira i zahteva dosta ručnog rada tokom vegetacije i ubiranja, jer ne postoji mehanizacija prilagođena za ovu biljku. Ipak, donosi mnogo veći prinos.
Posle vađenja, batat se prvo kali 7-10 dana na 25-30°C uz visoku vlažnost vazduha i kasnije može da se čuva i godinu dana na 12-15 stepeni.
Gazdinstvo Vedrane i Marka je mlado. Oboje su agronomi, ambiciozni, kreativni, odgovorni i vredni, sa mnogo ideja, ali im nedostaju finansijska sredstva da bi napredovali tempom kakvim žele.
“Potrebna nam je nova mehanizacija, jer nam nedostaje radne snage. Do skoro smo radili sa dva traktora koja su zajedno stara 100 godina, tako da nam treba i novi traktor i svašta još što bi nam unapredilo i olakšalo proizvodnju. Konkurišemo i na republičke i na pokrajinske konkurse. Imamo veoma lepu saradnju sa Razvojnom agencijom Vojvodine i Gradskom upravom za privredu. Oni prepoznaju naš potencijal i podržavaju nas. Imali smo prilike da u oktobru izlažemo naše proizvode na sajmu Fruit Attention u Madridu u organizaciji RAV-a, a u februaru idemo na sajam Fruit Logistica u Berlinu, i ta vrsta podrške nam mnogo znači”, objašnjava Vedrana.
Na početku su proizvode smo prodavali na pijaci kako bi se približili kupcima, i upoznali ih sa proizvodima. Danas sarađuju sa nacionalnim marketima, a planiraju i izvoz.
“U prve dve tri godine proizvodnje mnogo vremena i sredstava smo ulagali u marketing i edukaciju kupaca o našim proizvodima. Danas ima i drugih proizvođača ovih proizvoda, i to nam je mnogo drago, jer to samo znači da nismo pogrešili, a prodaja je sada mnogo lakša, jer je sve više ljudi upoznato sa predivnim ukusima hrane koju im donosimo sa naših njiva”, kaže Vedrana.
Izvor: kurir.rs
