Kako je ispričala Marija P. iz naselja Višnjička Banja mesecima unazad u marketu poznatog trgovinskog lanca, ali i u privatnoj mesari, meso je moguće kupiti najkasnije do 16 sati. Posle toga niko ga ne prodaje.
Odeljenje svežeg mesa i delikatesa ne radi u marketu, pošto kažu nemaju mesara. Već posle 15 sati sve iz frižidera je uklonjeno, a suhomesnati proizvodi pokriveni. Mogu se kupiti jedino mala pakovanja suhomesnatih proizvoda u crevu. Isto važi i za sir, masline, kačkavalj … Ovakva situacija traje već nedeljama unazad.
Kako navodi Beograđanka, problem sa mesarima u njihovom naselju traje jako dugo. Kaže i kada rade uglavnom su to nedovoljno stručni prodavci koji često ne mogu da izađu u susret zahtevima kupaca.
“Nameravala sam da spremam šnicle za ručak i zamolila sam gospođu koja je radila u mesari da mi iseče kilogram šnicli. Njen odgovor me iznenadio, nisam to očekivala. Rekla je da ona nije mesar i da je najbolje da meso isečem sama. Nije želela da mi svojim neveštim radom upropastiti čitav komad mesa”, ispričala je Marija.
Majstora za tranžiranje, seckanje i ostalu obradu mesa, u trgovinama i klanicama je sve manje. Fale još mnoga druga zanimanja vezana za prehrambenu industriju poput pekara, mlekara, majstora za delikates. Da je situacija zabrinjavajuća potvrdila je Nataša Parezanović, direktorka Hemijsko-prehrambene škole u Beogradu koja je već četvrti mandat na čelu ove obrazovne ustanove:
“Iz godine u godinu je sve katastofalnije što je potpuni apsurd pošto ponuda za posao ima jako puno, plate mesara su velike, ali deca i roditelji smatraju da je to težak zanat. Čak i kada imaju svoje mesare ili klanice retko upisuju baš ovaj smer, jer smatraju da su to naučili ili će uz roditelje. Nekada smo imali po 60 učenika, sada ne možemo da nakupimo ni za polovinu jednog odeljenja. To nije samo u našoj školi, već i u Grockoj, Obrenovcu, Krnjači”, objašnjava Parezanović.
Ona navodi da se upiše svega po nekoliko učenika, pa onda bude problema da odeljenja opstanu. Prošle godine je svega šest đaka upisano i to, nažalost, nije tako samo u Beogradu, već cela Srbija ima isti problem.
“Zanat jednostavno umire. Neke škole su ga već ukinule jer nemaju dovoljan broj đaka. Idemo po školama radimo prezentaciju, ali ništa. Slično je i na smeru za pekare. Ne isplati se finansiranje nastavnika, pošto oni nemaju dovoljan fond časova. Ne pomaže ni dugogodišnja saradnja sa jednim trgovačkim lancima i mesarama. Oni daju stipendije, nude posao odmah po završetku školovanja i opet ništa”, opisuje tešku situaciju direktorka Parezanović.
Izvor: kurir.rs
