Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju rođenje Presvete Bogorodice, praznik koji je u narodu poznat kao Mala Gospojina. Ovaj praznik ubraja se u 36 velika praznika u crkvenom kalendaru obeleženih crvenim slovom.
Žene na ovaj dan ne bi trebalo da spremaju kuću, peru veš i obavljaju druge slične poslove. Takođe vlada verovanje da na Malu Gospojinu ništa ne treba raditi od poslova koji se rade rukama. Nije dobro ni započinjati nikakve nove poslove, već to treba odložiti za neki od narednih dana.
U narodu se ovaj praznik proslavlja i uz živopisne običaje, posebno posvećene rađanju. Neke porodice više dana provode u prazničnom raspoloženju iako ne slave i ne idu na slavu, naročito u krajevima gde se održavaju malogospojinski vašari.
Veruje se da kada je o prazniku vedro da će nam se sunce smešiti i tokom jeseni, ali i zime.
Dar boga starima Joakimu i Ani nije bila samo ćerka u poznim godinama, već i Bogomajka – Marija je rođena u Nazaretu u porodici oca iz plemena Davida i majke iz roda Aronovog. Po ocu je njeno poreklo carsko, a po majci arhijerejsko. U trećoj godini, Marija je odvedena u hram Jerusalimski, a od sedme je živela uz molitvu, ručni rad i čitanje Svetog pisma.
Sa 15 godina primila je blagu vest od arhangela Gavrila da će roditi sina božijeg, a na četrdeseti dan po rođenju Hristovog odnela ga je u hram. Trideset godina koje opisuju jevanđelja, Marija je provela u Nazaretu, a Isusa je pratila na putu do raspeća.
Nakon njegovog vaznesenja, živela je još 24 godine, lečila bolesne, pomagala sirotinji i udovicama.
Izvor: alo.rs
