Gospođa Tanja je jedna od onih koje za sebe kažu da su osuđene na patnju. Kao neko ko je preživeo razvod ali i druge nesreće sada je, kaže, primorana da živi život u kom je odbačena od svojih najmilijih – dvojice sinova i ćerke.
Hrvatica Tanja iz Zagreba, ima 68 godina i kaže kako nikako ne može da shvati zbog čega su joj deca okrenula leđa. Smatra da nije bilo razloga za tako nešto, te joj je odbacivanje od dece najveći izvor žalosti danas.
“Za vreme rata došla sam sama s troje dece u Hrvatsku, dva sina i jednom ćerkom. Moj tadašnji suprug je ostao u Bosni i Hercegovini. Naš brak nikad nije bio skladan, štaviše, za mene je to bio pakao pa sam 1998. pokrenula razvod”, započinje gospođa Tanja.
Sa decom je prošla razne probleme, ali su uspeli da sve prebrode zajedno. Međutim, kada su stali na noge, bez njoj poznatog razloga, kao porodica su se raspali.
“Deca i ja smo kroz život prošli svakakve patnje, kako u ratnim godinama, tako i u poratnim kad smo bili podstanari. Meni je do radnog mesta, bilo kakvog, bilo jako teško da dođem. I već kada smo jednom pregrmeli sve to najteže, kad su se odškolovali, i kad smo nasledstvom došli do svog krova nad glavom, kad su se ženili… mi smo se, umesto da uživamo jer je sve loše prošlo, iz čista mira raspali kao porodica”, kaže Tanja.
Kako nadalje objašnjava, njen stariji sin, koji je inače bio jako privržen porodici, posle ženidbe se sasvim promenio.
“Par godina nakon što se oženio samo mi je poslao poruku: ‘Briši moj broj’. Bez ikakvog objašnjenja na moje pitanje zašto. A kako je sreća moje dece meni na prvom mestu, rekla sam sebi, pa dobro, ako će to moje dete na bilo koji način da usreći, ili on to iz nekog razloga mora da uradi, neka bude tako” objašnjava žena za portal “Moje Vrijeme”.
Zatim su krenuli problemi s mlađim sinom, koji se razvodio nakon nekoliko godina braka.
“Nije želeo da ide u podstanare već je odlučio da kupi ‘malu gajbicu’ pa mi je tražio da mu finansijski pomognem učešće, a on će kreditom zatvoriti kupovinu stana. Naravno, sve što sam od usta odvajala i sakupljala za starost, dala sam mu. Ostalo mi je 100 evra. Možda neko neće poverovati, ali nikad u životu nisam bila srećnija. Pošto sam vernica, bila sam Bogu zahvalna što sam imala mogućnost da pomognem svom detetu, a verovala sam da će se Bog isto pobrinuti i za mene, a na koji način – to samo On zna”, otkriva ona.
Međutim, problemi s decom su nastavili da se nižu.
“Godinu dana nakon useljenja u taj svoj stan, pozvao me da ga posetim. Tada mi je, nakon jedne moje primedbe, potpuno zabranio da viđam čak i unuka. A onda je, nakon toga, nastao i problem sa ćerkom. Ona je teško podnosila što joj braća ne razgovaraju s mnom pa se i ona u tome pridružila njima, jer je valjda mislila da će se zameriti s njima ako bude uz majku. Ipak moram reći da sam primetila da se ona mene odrekla uz veliku bol u duši i ja sam to primetila kod nje. To mi je najteže palo”, poverila se ona portalu “Moje Vrijeme”.
Tanja danas živi sama, s malom penzijom. Međutim, ono što ju je obradovalo, jeste ponovni kontakt, doduše minimalan sa ćerkom, koja joj je uzela broj računa da joj, kako kaže, može prebaciti nešto novca ako bude tražila.
“To se naravno nikad neće desiti da ja od njih nešto tražim. Nakon svega radije ću umirati gladna i u hladnoj kući nego tražiti nešto od njih. Ali svaki dan se molim da njima bude lakši i lepši život i da ih dragi Bog čuva”, tragične su reči jedne odbačene majke koja je sama podigla troje dece.
Izvor: blic.rs
