Od početka maja meseca Srbija je mislima uz porodice dece koja su izgubila živote u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar”. Neposredno posle emitovanja jučerašnje emisije „Utisak nedelje”, u kojoj je gostovao Slobodan Negić, društvene mreže usijale su se od reči saučešća i poruka podrške.
“Ja sam otac Sofije Negić, jedne od devojčica nastradalih u školi „Vladislav Ribnikar”, predstavio se gost Olje Bećković, a svaka reč koju je izgovorio kidala je srca gledalaca ali i prisutnih u studiju koji nisu mogli da zadrže suze pred njegovom ispovešću.
“Kad sam bio na sahrani moje ćerke, prilazilo mi je puno ljudi, za mnoge od njih uopšte nisam znao ko su. Njima je bilo teško da mi izjave saučešće i meni da ga primim, sve dok u jednom trenutku nisam počeo da gledam u oči sve te ljude. Svakom bih zahvalio i blago se naklonio. I onda su ti ljudi počeli da se osećaju nekako prihvaćenim, kao da se znamo odranije”, ispričao je gospodin Negić, koga je voditeljka predstavila kao diplomiranog filozofa, muzičara i glumca.
Oni koji su odrastali osamdesetih sećaju se Slobodana Negića kao simpatičnog riđokosog dečaka koji je glumio u serijama namenjenim najmlađima: „Vukov ćošak”, „Soba 405”, bio je sin Milana Štrljića u drami „Nedeljom od 9 do 5”, a najznačajniju ulogu ostvario je u filmu „Čavka”.
Kada je pre više od deset godina gostovao kod Aleksandra Gajšeka u emisiji „Agape”, Slobodan se prisetio da je u svet glume ušao kao član dramskog studija Mike Aleksića, koji je pohađao nekoliko godina. Njegovi roditelji očekivali su da upiše Fakultet dramskih umetnosti, ali se on, još kao šesnaestogodišnjak, okrenuo drugoj umetnosti – muzici. Sa drugovima je formirao grupu u kojoj je svirao gitaru, a muzika je ostala sastavni deo njegovog života i u zrelim godinama.
Filozofiju je diplomirao sa najvišim ocenama, a pre nekoliko godina ponovo vratio se glumi, pa je igrao manje uloge u „Besi” i još nekim serijama i filmovima. Prilikom gostovanja u najemotivnijem “Utisku nedelje”, Slobodan je otkrio kako je njegova ćerka dobila ime.
“Moja Sofija je dobila ime tako što smo njena majka i ja hteli da se malo našalimo, pošto sam ja magistar filozofije, filo-sofia, a njeno devojčako prezime je Mudreša, pa smo joj dali ime Sofija. U ovom slučaju mogu da kažem „nomen est omen‟. Njeno ime je stvarno njena sudbina. Mudrost tog deteta me je naučila da i danas svakog od vas gledam u oči i budem zahvalan što mi pružate empatiju. Ljudi, hvala vam svima. Shvatite da je ponekad jedini razlog u čoveku zbog koga se bori to što ima ljude oko sebe. Trebalo bi da naučimo veliku lekciju o tome da se radi o nama, o našim sudbinama. Moja sudbina je teška, ali ja ću je nositi i to baš onako kako me Sofija, kao što ime kaže, mudro naučila tome”, poručio je Slobodan Negić, kome će bol za izgubljenim detetom zauvek ostati urezana na licu.
Izvor: hellomagazin.rs
