Nesvakidašnja i tužna priča koja je potresla je čitav region dolazi iz Bosne, iz sela Tušanj kod Tuzle. Radi se o samohranom ocu dvoje dece koji kog je supruga, kako on kaže, doslovno preko noći ostavila samog sa decom – pokupila svoje stvari i iznenada otišla, a da nije primetio ništa neobično kod nje ili da je bilo čime nagoveštavala svoj odlazak.
Pokušavao je da je vrati – osam puta ali, kako kaže, ona to ne želi. Najteže mu pada što za decu i ne pita, niti je izrazila želju da ih vidi čitavih četiri meseca.
“Dal se udala, dal nije, ne znam, to je bilo u februaru, kad je otišla… Radim sve što mogu, koliko mogu, borim se za njih… Mlada je, 22 su joj, dal je htela da hoda okolo, ne znam…pre je bilo sve u redu, ali se poslednjih 7-8 meseci sve okrenulo… Četiri godine smo u braku, radio sam u Hrvatskoj pa smo se vratili u Bosnu pa u Hrvatsku, nigde joj ne paše… Otkad sam se oženio stalno smo bili pod kirijom jer čim smo se uzeli odselio sam se od mojih… nije joj odgovaralo…”, priča neutešni čovek kroz plač svoju priču pred kamerama jutjub kanala Tatabrada. tv, gledanog u Bosni.
Obriše suze na trenutak i nastavlja dirljivu ispovest:
“Otkad je osmi put otišla, više je i ne tražim… Otkad je otišla pokušavao sam da je vratim nekoliko puta, bude 15 dana pa ode, a onda nedelju dana sa decom plačem za njom, oni pate za njom…”, kaže on i dodaje da je onda odlučio da je više niti vraća, niti traži jer je tako mnogo teže, naročito za decu.
Budući da nema stalan posao, radi sve što može, sve što stigne i sve što se nudi, a kirija kao najveća stavka mora da se plati. Pomažu mu rodbina i kolege kojima je jako zahvalan.
“Bunili se i njeni što je otišla ali ja se više i ne čujem s njima”, kaže, dodajući da je digao ruke. Imao je i malo dečjeg dodatka ali i to će da mu ukinu dok ne dođe sudska presuda da deca pripadaju njemu.
“Da mi bar nije ove kirije, bilo bi mi malo lakše… Veoma teška situacija ali opet šta ja znam… Ja opet kad dođem kući svojoj deci, meni opet bude dobro… Oni su mi najpreči u svemu i znam da moram ustat njima da obezbedim”, priča kroz suze dok čvrsto grli decu i ne pušta iz naručja.
Radi osam-devet sati, nekada i više, ali sve što zaradi čuva za struju i kiriju… Ćerkica će uskoro dve, a sinčić nedavno napunio tri. Lepi, zdravi, pravi. Sam radi, čisti, sprema, čuva i njih, a u kući je sve pod konac, iako nema ženske ruke. Sve je čisto i na mestu, soba puna igračaka, u ćošku beli krevetac, posteljina se beli kao sneg… Deca čista, lepo obučena, ništa ne fali osim majke…
Na pitanje kako ga je žena napustila, kako je otišla i da li je nešto primetio, kaže da su to veče normalno razgovarali, niti se svađali, ništa, čak razmišljali i kredit da uzmu…
“Bila je nedelja kad je otišla, deca spavala, ja ustao oko 9, rekoh kafu da pijemo kad vidim nema njenog punjača, nema nje, nema ni njenih stvari… Ja ne mogu da shvatim tu ženu nikako, nešto je preseče samo i ode! Ja sam inače miran i povučen po prirodi, nisam problematičan, pokušavam da ugodim svima osim sebi…”, priseća se jutra kad je nije zatekao u kući.
Što se dece tiče, kaže:
“Hvala bogu deca su mi zdrava, probao sam i za vrtić ali nema slobodnih mesta… Ne merem da dobijem mesto niđe”, kaže i dodaje da je sad pronašao ženu koja i čuva dok ne dođe s posla, ali i to je samo privremeno jer je tu došla na neko vreme, inače komšinica…
Svake subote plati joj 170 maraka, a zaradi 200-300, ali njoj mora da plati jer teško je naći ženu da ih čuva. Ta komšinica, kaže, više mu pomaže nego što uzme te neke pare.
Izvor: kurir.rs
