Film “Ko to tamo peva” s pravom nosi epitet kultnog, čije replike maltene svi znamo napamet, a malo je poznato da uopšte nije bilo planirano da do publike dođe u verziji koju su svi gledali.
Priča o tragikomičnim nezgodama putnika u jednom dotrajalom autobusu koji vozi za Beograd iz provincije, ugledala je svetlost 1980. godine.
Delo je rađeno po scenariju Dušana Kovačevića, pa je za kratko vreme osvojilo srca čitave nacije ispred malih ekrana, a Pavle Vujisić, Neda Arnerić, Dragan Nikolić, Slavko Štimac, Aleksandar Berček, Taško Načić, Danilo Bata Stojković su od ovog filma napravili remek-delom jugoslovenske kinematografije.
Pre svega, Slobodanu Šijanu je pripala čast da režira ovo ostvarenje sedme umetnosti nakon što je Goran Paskaljević odustao od iste, i to kako bi se posvetio filmu Zemaljski dani teku.
Ono što bi posebno izmenilo celokupni utisak filma, jesu uloge Miška i šlager pevača koje su bile namenjene drugim glumcima.
Tako je na primer, uloga Miška Krstića koju je maestralno odigrao Aleksandar Berček, zapravo bila ponuđena Bogdanu Dikliću.
– Ulogu Miška Krstića namenio sam Bogdanu Dikliću, ali njegovo tadašnje matično pozorište nije htelo da ga pusti na snimanje, pa je morao da me odbije. Zbog toga sam ulogu vozača ponudio Aleksandru Berčeku koji ju je odmah prihvatio – prisetio se Šijan.
Bogdanu Dikliću je kasnije bio veoma žao što nije prihvatio ovu ulogu.
– Glumio sam tada u pozorištu, u predstavi „Rat i mir„, zbog čega me nisu pustili da odem na kasting za ulogu Miška. Sećam se da mi je Kovačević rekao bi voleo da me vidi kao Miška, i celog života mi je žao što mu nisam ispunio želju. Doduše, da sam tada prihvatio tu ulogu, verovatno ne bih mogao da igram Mirka u „Maratonci trče počasni krug“ što je isto tako jedna od uloga koja je obeležila moju karijeru – rekao je svojevremeno Bogdan Diklić.
Izvor: glossy.espreso.co.rs
