Iako obnavljanje ličnih i putnih isprava samo po sebi može biti prava gnjavaža zbog čekanja u redovima i zakazivanja termina, ipak je jedna Beograđanka ovu peripetiju podigla na viši nivo.
“Pre par meseci vidim da ističe rok pasošu i ‘ajde da ga produžim. Odem u policijsku stanicu, pre toga uplatim sve što treba, sačekam red i kad su me prozvali i rekli da uđem u neku sobicu tu mi saopšte da su mi oduzeli adresu!? I da ne mogu da mi produže pasoš, imam zabranu na produženje svih dokumenata”, piše na Tviteru Jelena iz Beograda.
Ona je zatim opisala kako je službenike pitala o čemu se radi i kako je moguće da joj je oduzeta adresa, a dobila je poprilično bizaran odgovor.
“Kaže: “Niste nađeni na toj adresi kad je neko pokušao da vam uruči poziv za sud”. Tek sad sam se potpuno zbunila, kakav, bre, sud? Ne mogu da mi kažu nego moram da idem do sobe 19 sa druge strane zgade. Gledam belo i počinjem da se smejem jer sam sad sigurna ili da je skrivene kamera ili neka zabuna. Poslednjih dvadesetak dana sam bila u kući, povredila stopalo, znači ne postoji mogućnost da nisam uzela poziv, svu ostalu poštu sam uredno primala”, priča u neverici ova Beograđanka.
Jelena je u sobi 19 otkrila kako je policija došla do zaključka da ona ne živi u svom stanu i tu cela priča dobija još neobičniji obrt.
“U sobi 19 nervozni policajac mi to sve opet ponavlja, džaba ja njemu pričam da to nije istina. Pitam: “Kako ste to pametno zaključili da ne živim na toj adresi (na kojoj sam sam 100 godina)?” Ozbiljnim glasom mi saopšti da prilikom pokušaja uručenja poziva nisam nađena na toj adresi, pa su pitali nekog prolaznika ispred zgrade da li me poznaje, on je rekao da ne i tako mi oduzmu adresu”, kaže Jelena.
Ona se potom upustila u proces vraćanja svoje adrese na kojoj živi sa suprugom, a to ide sledećom procedurom:
“Da bi mi vratili adresu moram kod neke tužiteljke na Novi Beograd i dali mi ime i broj predmeta da se javim, da mi ona da potvrdu o javljanju. Odem tamo i jedva nađem kancelariju dotične persone, a ona nervozna počne da objašnjava da ona nema veze sa nikakvim pozivima upućenim meni, neko je pogrešio, ne zna ko. Ok ‘ajde, rekla sam: “Dajte mi tu potvrdu jer zbog vašeg potpisa na pozivu ne mogu da produžim dokumenta, reda radi”. Na jedvite jade dobijem potvrdu, odnesem kod onog nervoznog policajca, sad ih je već trojca i pokušavaju da mi objasne proceduru povratka adrese. Nećete verovati, iako imam potvrdu, moram da idem kući a oni će poslati kolegu da proveri da li sam na toj adresi!?”, napisala je Jelena.
Morala je da ode u svoj stan, sačeka policiju, ali i da dovede nekog iz komšiluka da potvrdi da ona zaista tu živi.
“Vlasnik stana, moj muž, je tu potpuno nebitan lik, komšija je zakon! Ozbiljna sam. U praksi to znači ne mogu na posao, ne u prodavnicu, ne kod lekara, ne nigde”, revoltirano je napisala Jelena.
Beograđanka je zatim opisala i rasplet ove krajnje neobične situacije.
“I šta ću, sačekam nekoliko dana da se pojavi policajac koji treba da utvrdi gde sam. I dalje sam ozbiljna. Dođe i taj dan, dođe policajac izuzetno ljubazan, popunjava neki papir i kaže: “Treba nam komšija”. Svi na poslu, pitam: “Je l’ može komšinica?” Kaže: “Može, još bolje”. Jedva nagovorim komšinicu da dođe i kažem razlog, ova počinje da umire od smeha. Posle opširnog ubeđivanja ipak dođe i ljubaznom policajcu potvrdila da tu živim. I tako sam produžila pasoš. Fenomenalno iskustvo”, ironično piše Jelena.
Ona je na kraju sarkastično zaključila celu priču rečima da je naravoučenije cele priče da “treba uvek biti kod kuće i da treba da se potrudimo da nam sve komšije zapamte ime”.
“Znači: sedi kući, čekaj pogrešne pozive koji nisu za vas, nema posla, lekar, prodavnica – zaboravite na to. Obavezno morate da se družite i sa poznatim, a pogotovo sa nepoznatim prolaznicima i da se potrudite da vam dobro zapamte ime”, savetuje Jelena.
Izvor: espreso.co.rs
