Za mlade ljude u gradu, koji nakon tridesete godine i dalje žive sa roditeljima, mahom možete čuti da su mamini i tatini sinovi, na selu je situacija malo drugačija. Mladiće koji nisu otišli i odoleli su svetlima velikih gradovima, veoma često zovu pravim domaćinima. Upravo jedan takav , Ivan Martić, koji živi u selu Prislonica kod Čačka, život u zajednici smatra privilegijom. Meštani ga poznaju po nadimku Vojvoda sa Vujna.
– Na selu mora da se radi. Kada mladi ostanu na imanje, to se vidi i po uređenoj okućnici, sređenom i zategnutom domaćinstvu i dvorištu, dok u gradu deca nemaju neke obaveze, pa otac i majka nekada više misle o njihovim obavezama, nego oni sami. Sve je drugačije na selu, ima se mnogo više obaveza, kaže ovaj mladi domaćin.
Svaki posao u gazdinstvu Martića prođe kroz Ivanove ruke, a njegovi se radovi vide sa prvim prolećnim danima. Njive su na vreme izorane, a pšenica posejana.
– Roditelji od dece sami prave mamine i tatine sinove, okolina, društvo, toga na selu toliko i nema. Učimo se da radimo od malih nogu, pomažemo starijima. Sve potrebne poljoprivredne radove za ovaj period godine već sam odradio. Ali, ako me pitate da li na selu dominiraju ti alfa-muškarci ne bih znao da vam kažem. Mislim da to nema veze sa prebivalištem, mislim da to ima veze sa duhom, umom, a ne sa telesnom težinom, fizičkom lepotom ili konstitucijom – rekao je Ivan.
On smatra da je napredno poslovanje 21. veka dovelo do određenih mišljenja i stavova u narodu.
– Možda je baš napredna tehnologija stvorila te mamine i tatine sinove, koji sve završavaju onlajn, telefonom, sa stolice, za računarom, dok kod nas na selu je ostala mehanika, poljoprivreda, fizička aktivnost, a ovde moraš da zasučeš rukave, ako hoćeš neki rezultat, moraš da se dobro oznojiš – rekao je Ivan.
Ivan, iako je mlad, ne libi se ni jednog posla i on kaže kako nije važan poštanski broj, a samo meštani ovog kraja znaju zašto ga zovu Vojvoda sa Vujna.
Izvor: blic.rs
