Ivana Luković je jedina vodeničarka u selu Lazac kod Kraljeva. Odlučila je da se bavi ovim zanatom nakon što je nasledila vodenicu staru skoro dva veka.
Vodenica porodice Luković izgrađena je sredinom 19. veka, o čemu svedoče zapisi u seoskim crkvenim knjigama. Proizvodi integralno brašno koje je našlo put do potrošača u zemlji i inostranstvu.
Nije radila 22 godine, dok je nije preuzela Ivana i tako nastavila porodičnu tradiciju.
– U potpunosti je autentična vodenica, takva kakva je bila 1870. godine. Ništa nismo menjali. Oba kamena su funkcionalna, tako da ona melje i dalje na taj način na koji je mlela pre nekih, recimo, 200 godina – ističe Ivana i dodaje da je zvanično najmlađa vodeničarka ne samo u selu, već i u Srbiji.
Svi u selu znaju za dedinu vodenicu. Dolaze i pomeljari. Donose žito, kukuruz i heljdu. Pomeljar Dragan Luković poručuje da mu je drago što radi vodenica na starinski način.
– I kvalitetnije i ukusnije i zdravije – ističe Luković.
Ivana nije bila vodeničarka, niti je živela na selu. Nije znala koliko je teško održati seosko domaćinstvo.
Sa suprugom je 4 godine krčila dedino imanje. Danas imaju 80 ari pod kukuruzom i nove zasade voća.
– Ove godine nismo hteli da posustanemo nego smo se malo, da kažem, i proširili i uzeli smo još jednu parcelu koja je isto tu u blizini. Preko 80 ari i tu ćemo isto, ove godine, posejati kukuruz – kaže Miodrag Jovanović.
U kovača kuća bez kukača, a vodeničar bez brašna, kažu stari. Ivana i Miodrag to neće dozvoliti. Mladi supružnici i njihov sedmogodišnji sin Dušan planiraju da se bave organskom proizvodnjom i ostanu da žive na selu.
Izvor: rts.rs
