Novinarka “Nove”, Aleksandra Petrović zabeležila je priče običnih ljudi koji su zbog siromaštva primorani da koriste usluge Narodne kuhinje, i za reportažu o njima zasluženo dobila nagradu “Zlatno pero Crvenog krsta”. Pomenutoj novinarki danas je uručeno priznanje, a ovog puta vam predstavljamo delove njene reportaže koja dira u srce i navodi na duboko razmišljanje.
“Pognute glave, poniženi i narušenog dostojanstva, najsiromašniji među nama, čekaju u najtužnijim redovima u Srbiji. Kuvani obrok iz narodne kuhinje, mnogima iz tih redova je i jedini u toku dana”, piše Aleksandra.
“U redovima ispred narodne kuhinje nema onih nervoznih, koji “hoće preko reda” i “samo na čas da nešto pitam”. Svi strpljivo i ćutke čekaju, jer znaju da su “na spisku” i da hrane neće nestati dok dođu na red”, primećuje novinarka.
Mira (72) živi sa 8.000 dinara porodične penzije koju je nasledila od supruga i humanosti komšija koji joj pomažu. Skromno kaže da uz obrok iz narodne kuhinje “preživljava nekako” i da joj je najveća želja da “jednom u životu ode u banju”.
“Ja ne trošim mnogo, ne pijem, ne pušim i volela bih da jednom odem u tu banju da vidim kako je. Noge me još dobro služe i ja u naselju poslušam ljude. Počistim kafanu, idem po doručak i cigare, neko mi da 20,30, 50 dinara, nekad dobijem i 100 dinara. Iz frizerskog salona iznesem kese sa djubretom, pa me frizerka ošiša, iz prodavnice nosim kutije do kontejnera, pa mi daju oštećeno voće koje ne mogu da prodaju, eto tako živim, dete moje”, ispričala je jedna korisnica Narodne kuhinje.
Vesna Stojanović (53), majka je dvoje dece sa poteškoćama u razvoju.
“Šta ćemo, mora nekako da se živi. Ovde bar dobijamo parče hleba i to nam je siguran obrok za taj dan. Nije mi teško da svaki dan dolazim da odnesem deci hranu‘‘, kaže ova majka i dodaje da je nekada mogla da radi sezonske poslove i za dnevnicu ide u berbu voća, a da sada, sa bolesnom kičmom jedva hoda.
Izvor: nova.rs
