Lidija Manić pored titule najlepše žene na svetu, postala je i Mis fotogeničnosti u San Salvadoru, a u razgovoru sa Vanjom Bulićem prisetila se svog odrastanja i svojih uspeha.
Odrasla samo sa majkom i njenom porodicom, Lidija nije prezala ni od kakvog posla još kao srednjoškolka. Tako je, dok je radila na Sajmu nameštaja, njena lepota bila zapažena od strane urednika “Borbe”, a ono što se posle toga događalo je istorija.
Iz svake republike koja je činila Jugoslaviju dolazile su po tri najlepše devojke, a Lidija je izašla kao najlepša od najlepših i dobila tu čast da svoju zemlju predstavi svetu.
Za Jugoslaviju niko nije znao, ali za Tita su znali svi, kaže Lidija.
– Kada sam otišla u San Salvador, Tito je bio zakon, niko nije znao za Jugoslaviju, za njega su svi znali. Istog momenta kako smo ušle u zgradu, vojska nam je oduzela pasoše i dok nismo krenule nazad nismo ih dobile. Tamo sam prvi put shvatila da postoji zid između bogatih i sirotinje – kaže Lidija.
U to vreme Salvador je bio kraljevina, a Lidija je imala prilike da se nađe i na prijemu kod kralja.
– Ta kraljeva garda, to se nije znalo ko je lepši. To su razne rase bile, muškarci sa zelenim očima, iste visine. Svaku od nas je sačekao po jedan kavaljer, koji nam je pravio društvo, sa kojim se i plesao valcer. Kada sam izlazila iz autobusa, meni se samo odvalila štikla. Ja sam išla na vrhovima prstiju do dvora. Svaka zemlja se predstavljala kralju, kako sam se pozdravljala počela sam da se ljuljam, pa sam kralju pokazala da sam bosa. To je izašlo u novinama kao “Bosonoga kontesa na prijemu kod kralja”. Obućara su probudili, popravili mi štiklu i ja sam dobila svoju cipelu. Kralj je isto reagovao na Tita – kaže Lidija.
Iako je pretpostavila da u Americi neće dobro proći na takmičenju, Lidija je izabrana za Mis fotogeničnosti.
Kada je izabrana za najlepšu na svetu u Japanu počela je da plače, jer nije mogla da veruje da je ona svih 90 zemalja pobedila.
– U Japanu su me dočekali kao kraljicu. Bila sam smeštena u Tokiju i u obavezi da ostanem mesec i po dana, da bih odradila reklame. Ambasada je bila obavezna da napravi prijem i bili su divni i gostoljubivi ljudi – priseća se Lidija.
Baš u to vreme delegacija Jugoslavije predvođena Stanetom Dolancom, koji je u to vreme bio sekretar Izvršnog biroa Predsedništva CK SKJ, bila je na diplomatskom putu u Mongoliji, odakle je krenula u Japan. Kako kaže Lidija, baš na tom putu do njih je stigla vest da je jedna Jugoslovenka proglašena za najlepšu na svetu.
– Tim povodom organizovali su večeru na koju sam došla sve sa lentom i krunom i prvo što me je pitao Stane Dolanc bilo je da li sam članica Saveza komunista. Pitao me je kada se vraćam u Beograd i da li može nešto da ponese mojima, Po njemu sam poslala sve fotografije i poruku mojima, kao preko kurira. Ja nisam ni znala ko je on – kaže Lidija.
Mama joj je kasnije pričala da je mislila da se neko šali sa njom kada je dobila poziv iz njegovog kabineta.
Ipak na večeri nije se završilo njihovo druženje, a Lidija otkriva i da je dobila i nepristojnu ponudu od njega. Iako tvrdi da su se žene tada više poštovale, i da se nije išlo preko kreeta do uspeha, ipak bilo je i onih koje su se u takve avanture upuštale.
– Stane Dolanc mi je nudio vilu na Dedinju, zlato starih Inka, krzno samurovine iz Rusije, samo da budem njegova. Moja mama je tad bila zgranuta, nisu mogli da veruju da neko može tako da izgovori. To nije bilo ni u malom mozgu i više nikada nisam htela da izađem, bilo me je strah da me negde ne napdne. Ja sam tada bila mlada, mislim baš sad da Stanetu Dolancu poklonim svoju čedn0st… Ne kajem se i danas danas mi znamo žene koje su bile njegove ljubvnice i koje su dobijale stanove – kaže Manić.
Jugoslovenska lepotica nikada se nije udavala, iako je bila u dugim vezama. Ističe da joj vereničko pristenje nije manjkalo, ali njena sloboda bila joj je preča od porodičnog života.
Izvor: blic.rs
