Poslednjih godina mnogo ljudi odlazi iz Srbije u potrazi za boljim životom, ali šta bude kada dobiju sve ono što je u Srbiji jako teško? Javlja se nezadovoljstvo i želja za domovinom. Ovako jedan Srbin opisuje život druga koji radi u Ženevi:
“Došao mi je prijatelj iz Ženeve. Odveo sam ga na sladoled. Danas u Beogradu moguće je pojesti izvanredan sladoled u pristojnom ambijentu uz sasvim solidan espreso. Ima 30 godina. Nije oženjen, trenutno nema devojku. Radi tek toliko da nema sopstveni život.”, kaže ovaj čovek.
U Švajcarskoj ima mnogo posla, pa je njegov drug zaradio za sve najbolje. Međutim, on je nesrećan.
“Trideset godina rada u strogo uređenom sistemu, nikakav kapital, i nikakvo emotivno zaleđe zvano porodica.”, priča njegov prijatelj.
“Živi u elitnoj četvrti Koloni u iznajmljenom stanu. Teško je tamo imati nešto svoje. Sve te tera da radiš i trošiš. Dok radiš, možeš pristojno živeti, kad odeš u penziju bežiš iz Švajcarske glavom bez obzira. Ima 30 godina i 10 godina radnog staža. Retko ko ovde može tim da se pohvali. Vikend nema.”.
On otkriva da radi i za njaveće praznike kao što su Nova godina i Božić. Ima jedan slobodan dan u nedelji, ali se dešava da i tada menja nekoga. Njegovom prijatelju je dosta svega, tako da je odlučio da da otkaz i da ode negde.
Izvor: kurir.rs
