Žarko Laušević bio je čovek koga je Bog obdario sa mnogo talenata. Iako se prvenstveno bavio glumom, Laušević je tokom svog života pokazao da ima afiniteta i prema pisanju, a kako je otkrio u svojoj trećoj knjizi „Sve prođe, pa i doživotna“, javnost je saznala da je voleo i da slika.
Tokom izdržavanja zatvorske kazne Laušević je često slikao. Uradio je mnogo portreta, a slikao je i po „porudžbini“ upravnicima i drugim zatvorenicima. Ono što je naročito zanimljivo je što je slikao i ikone, kojima se nakon njegovog izlaska iz zatvora gubi svaki trag.
Svojevremeno je Laušević izjavio da ne zna gde su završile slike koje je napravio u ćeliji.
“Uradio sam nekoliko ikona u zatvoru, kopiju jednog Njegoševog portreta. To mi je, uglavnom, oduzimano i ko zna gde visi danas. Nije to ni važno, ali sam se onda odlučio za portrete drugih dragih. Šta će mom upravniku portret Hristine Popović, ili moje Anite, kad bi on više voleo sliku pevca?”, rekao je jednom prilikom Laušević.
Svoje slikanje nikad nije smatrao za veliku umetnost, već izlaz iz situacije u kojoj se nalazio. Slikanje mu je omogućilo da mu vreme prođe brže u ćeliji i da se nekako izrazi.
“Slikanje je za mene bilo izlaz, za druge egzotika. U Americi sam jedno vreme time podržavao koliko-toliko porodični budžet”, rekao je Žarko Laušević, kome su, pored ikona koje je uradio, nestale i njegove zatvorske fotografije. Bila mu je želja da ih nađe, ali nažalost, tu priliku više neće imati.
Izvor: hellomagazin.rs
