“Evo zašto mi ne pada na pamet da se udam za Srbina”: Pismo jedne devojke izazvalo haos na društvenim mrežama

|

Već je svima poznato da se na društvenim mrežama može videti svašta. Međutim, jedan duži post jedne Srpkinje koja živi u Gracu izazvao je opšti haos na društvenim mrežama ovih dana. Ona je objasnila “zašto ne želi da se uda za Srbina”, a sve to je objavljeno na stranici Mudrolije, pa je izazvalo različita mišljenja i svađu među polovima. Veliki broj žena složio se sa njenim stavoom, a muškarci je verbalno napadaju, iako devojka po imenu Tamara, striktno napominje da je reč samo o njenom ličnom iskustvu i da joj nije namera da bilo koga uvredi ili ponižava.

Prenosimo vam ovo pismo u celosti, u izvornom obliku, da sami procenite da li je ova devojka u pravu:

– Znam da će me mnogi razapeti nakon ovog teksta, ali istina boli. Ceo svoj život su me opsedali muškarci, ne zavaravam se da je to jer sam lepotica nego sam prosto išla u tehničku školu i bilo nas je tri devojke na celom spratu, prosto zakon ponude i potražnje i klinačkih hormona. Nisam ni ja bila svetica, ali ovaj tekst zaista nije hejt prema muškarcima, ovaj tekst je moje lično iskustvo.

– Sve u svemu mučila sam se, ali je vredelo. Radim u IT sektoru, imam nezamislivu platu za srpske uslove, preko vikenda radim i privatno, otplatila sam sama garsonjeru na špijunku i podigla kredit za pristojan stan koji ću da izdajem kako bi se rata kredita sama pokrivala. Ostalo ulažem u poljoprivredu svojih roditelja koja izdržava ostatak moje porodice. Sve sam sama stekla, niko mi ništa nije dao.

Zašto ovoliki uvod? Zato što ispljuvaše neku devojku u komentarima jer neće da se uda za Srbina. Nikad ne reci nikad, ali evo onda da kažem, možda nije nikad, ali mnogo malo je verovatno da ću se udati za nekoga odavde, posebno ako je ostao u Srbiji.

– Master sam završila u Gracu. Bilo je naših. Prosečnom Srbinu su puna usta jednakosti, poštovanja žena, ali kad čuju da je neka uspešna, sposobna, radna nije im baš pravo. Od mene bi se očekivalo da radim puno radno vreme, a onda kada dođem kući, da ribam, jurim oko dece dok on zakazuje fudbal u balonu sa ortacima. Ti Tamara jednom rukom kodiraj, drugom kuvaj. Jednom nogom cupkaj dete, drugom zatvori sebi vrata bilo kakvog uživanja u životu. Izvinite, ali ne može to tako.

– U Srbiji je na žalost i dalje bitnije udovoljiti njegovim roditeljima, svojim roditeljima, komšiluku, društvenim mrežama, nego sebi samima. Čak i momci iz moje struke kada dobiju veliku platu odlepe, pomamei ih. Ili upadnu u depresiju ili imaju preuranjenu krizu srednjih godina, pa idu da bacaju pare po splavovima i nadoknađuju izolovano detinjstvo foliranjem. Imala sam sreće u životu, ali imala sam i pameti. Zašto bih rađala decu nekome koga treba ja da izdržavam ili sa kim ne mogu ni sama izdržati?

– Moje iskustvo sa svakim tipom ovde, ali svakim, jeste da naprosto imaju trip kada jedna žena zarađuje više od njih. Ma koliko ssm se trudila da to ne osete, sve se ipak svodi na to. Smeta im kada putujem po konferencijama, smeta im što plaćam da mi neko čisti stan (živiš u garsonjeri, pa mene bi bilo sramota da plaćam nekom da mi čisti 30 kvadrata i takve slične opaske), smeta im što jedem po restoranima, smeta im ovo i ono. Definitivno smetaju sebi samima.

– Ja sam sama zaradila sve što imam. Neću da se pravdam bilo kome, jer ne moram. Moje lično iskustvo je da su muškarci u Srbiji prerasla deca koja sede ceo dan, a druge okrivljuju za svoje propuštene prilike i uvek im je neko drugi kriv. Muškarci u drugim zemljama sami peglaju svoje košulje, znaju da skuvaju i operu, nije im strano da žive sami bez majke, osamostalili su se već sa 19 godina. I meni to, prijatelji, mnogo prija.

– Dan kada u Srbiji ne bude bio frajer koji se širi ulicom i nosi trenerku nego koji ustaje ženi u gradskom prevozu i nosi košulju koju je sam opeglao, biće dan kada ću razmotriti domaćeg muškarca. Do tada, lepi su za rekreaciju i za park, ali nisu za stan. Pozdrav iz komšiluka – stoji u pismu ove devojke.

Izvor: kurir.rs