Poslednji dana u domovima širom Srbije uveliko rade klime, grejalice, kaloriferi, ali i šporeti na drva. Još više od dve nedelje ostalo je do zvaničnog početka grejne sezone. Međutim, mnogi se plaše da će im radijatori biti hladni, a i pribojavaju se restrikcija struje.
Ove ćemo se zime grejati na sve načine, a poželjno je znati da čak i uređaji koji važe za velike potrošače, mogu ipak biti vaši saveznici u uštedi, ako ih koristite u periodu kada je jeftinija struja.
Za sada je jedno od najboljih rešenja kalorifer na plin, jer je on jeftiniji od struje. Međutim, ne treba zaboraviti ni stari, dobri šporet na drva, ali je cena ovakvog grejanja poskupela 70 odsto za godinu dana, što ga ne čini povoljnom alterantivom.
Da bi TA peć bila zaista ekonomična, potrebno je da se ona puni toplotnom energijom, tj. da grejači rade samo dok je jeftina struja.
TA peć ne bi trebala da bude isuviše mala za prostoriju koju greje, jer će kako da bi postigla željenu temperaturu, morati često da izduvava topli vazduh. Na taj način potrošiće se akumulirana toplotna energija, pa će biti neophodno dopunjavanje tokom četiri puta skuplje struje.
Kolika peć je potrebna za neki prostor nezahvalno je procenjivati, jer mnogo zavisi od kvaliteta izolacije. Uzmimo za primer stan od 60 kvadrata , za koji bi trebalo da su dovoljne tri TA peći ukupne snage ne manje od 10 kilovata.
Agencija za energetiku izračunala je da dve TA peći, snage po tri kilovata, za šest meseci grejanja stana potroše struju vrednosti 41.300 dinara, ali ako se koristi jeftinija noćna tarifa. U Agenciji tvrde da je to dovoljno za temperaturu od 20 stepeni Celzijusa 16 sati na dan. Narano, opet sve mnogo zavisi od kvaliteta izolacije. Svako dopunjavanje peći tokom dana, korišćenjem skuplje struje, uvećava troškove.
Ponekad grejalica troši nešto manje ili nešto više od deklarisane snage. Potrošnju možete izmeriti tako što ugasite sve potrošače i upalite samo grejalicu na sat vremena i zapišete stanje brojila pre i nakon merenja. I uređaji u stand-by modu (frižider, ugašeni televizor, wifi ruter) troše nešto energije, ali vam ova metoda može dati odokativan rezultat potrošnje.
Grejalica koju ste nabavili troši tačno onoliko koliko piše na deklaraciji – 2000 W (2 kW). Nije važno da li je vaša grejalica kalorifer, konvektor, uljni radijator, termoakumulaciona peć – ona će prostoru predati jednaku količinu toplotne energije – 2 kW * 1 h = 2 kWh.
Ukoliko grejalicu jačine 2 kW pustite da radi punim intenzitetom neprekidno sat vremena, ona će potrošiti tačno 2 kWh. Cena struje za domaćinstva u Srbiji, za vreme više dnevne tarife, iznosi za zelenu zonu (do 350 KV) 6,4 dinara po kW, za plavu zonu (do 1.600) 9,61, a za crvenu 19,22 dinara po kilovatu.
Jednostavnim računanjem možemo zaključiti da je grejalica za sat vremena potrošila 2 kWh što ćemo platiti od 13 do 40 dinara otprilike.
Ako pak grejalicu palite noću, kada je jeftinija struja, trošićete nižu dnevnu tarifu pa ćete cenu kilovatčasa platiti otprilike upola manje (za zelenu zonu cena kilovata je 1,60 noću, za plavu zonu 2,40, a za crvenu 4,80 dinara po kilovatu).
Odličan izbor kada se radi o zagrevanju manjih prostorija jesu kaloriferi.
Maale su veličine i veoma lako ih je premeštati, što ih čini izuzetno praktičnim za upotrebu. Možete izabrati kalorifer na struju ili na plin, a obe varijante dolaze u najrazličitijim oblicima i veličinama. Kaloriferi su dosta praktični kada želite brzo da zagrejete prostoriju u kojoj boravite.
Postoje i plinski kaloriferi, iako su oni manje uobičajen izbor, mogu se pronaći u različitim veličinama i različite snage rada. Plinski kaloriferi bolji su izbor u pogledu potrošnje, zbog toga što je cena plina niža od cene električne energije.
Kada je reč o klima uređaju, prosečna klima troši oko 1 kW struje, a ovih dana, i to kada se struja obračunava po višoj tarifi, one rade i 10 sati, a često i više.
Na to koliko ona troši struje utiče mnoštvo faktora – da li je nameštena da greje ili samo održava prosečnu sobnu temperaturu, kolika je prostorija u kojoj ona radi i kolika je temperatura napolju.
Mnogo bitan faktor je i da li objekat ima izolaciju.
Primera radi ako klima radi 10 sati dnevno, potrošnja je 91,62 dinara, što je nekih 2.750 dinara mesečno. U slučaju da radi 12 sati, mesečni trošak se povećava na 3.289 dinara.
Kako biste bili sigurni da klima troši samo onoliko koliko mora, bilo bi poželjno da proverite u kakvom su stanju filteri i spoljna jedinica klime, jer ako su zaprljani, uređaju će automatski trebati više vremena da zagreje prostoriju.
Međutim, struja se takođe može uštedeti i kada se smanji temperatura, te tako samo jedan stepen niže može da se uštedi oko 3 odsto struje.
Izvor: kurir.rs
