Prema Zakonu o obligacionim odnosima, sve komunalne usluge koje pružaju komunalna i javna preduzeća zastarevaju u roku od jedne godine od momenta dospelosti (roka u kome obaveze treba da se plate).
Posle tog roka, trgovac ima pravo da tuži korisnika usluge koji, da bi izbegao naplatu duga, može da se pozove na rok zastarelosti. Evo za koje sve usluge važi ovaj rok.
“Rok zastarevanja odnosi se na komunalne usluge i srodne delatnosti. Tu spadaju struja, voda, telefon, kablovska, parking servis. Znači, sve one usluge koje čak ne moraju da budu pružane od trgovaca koji predstavljaju javna komunalna preduzeća, nego i one u koje spadaju privatne kompanije poput mobilnih i kablovskih operatera. Sve to spada u jednogodišnji rok zastarelosti”, kaže Dejan Gavrilović, predsednik udruženja “Efektiva” koje se bavi zaštitom prava potrošača.
Prodavac usluge ima pravo da tuži dužnika i nakon pet godina npr., ali je pravo potrošača da se pozove na zastarelost, kaže Gavrilović i još dodaje da, ako se portrošač ne pozove na zastarelost, dug postaje ponovo važeći i trgovac ima pravo da ga naplati, preko izvršitelja.
“Problem je što neki mobilni operateri, odnosno njihovi pravni zastupnici, pokušavaju da obmanu dužnike iako je prošlo godinu dana. Jedina istina je da dug zastareva posle godinu dana. Svaki potrošač je dužan da u roku izjavi prigovor zastarelosti i takav postupak bi na sudu kasnije bio obustavljen”, kaže Gavrilović.
U ovom udruženju kažu da se potrošači često žale da pojedini trgovci uslugama fiksne i mobilne telefonije, preko svojih punomoćnika, pokušavaju naplatu davno zastarelih potraživanja, uz tvrdnju da se na ove usluge, član 378 Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) ne primenjuj, već se, za pravna lica, primenjuje član 374 ZOO koji predviđa trogodišnji rok zastarelosti, a za fizička lica, član 371 ZOO koji predviđa opšti, desetogodišnji rok zastarelosti.
Razlika u primeni roka zastarelosti postoji samo kod komunalnih usluga, a taj stav se isključivo odnosi na domaćinstva, ne i na pravna lica. Tako se na fizička lica primenjuje jednogodišnji rok zastarelosti, a na pravna lica rok zastarelosti od tri godine.
Potrošač nije u obavezi da čuva prispele račune i kopije uplatnica, ali bi u slučaju mogućeg spora to predstavljalo problem, te zato u ovom udruženju savetuju da potrošači čuvaju pristigle račune.
“S obzirom na to da se često dešava da neki trgovac potražuje od potrošača nešto za šta on tvrdi da je plaćeno, a nije sačuvao uplatnicu i to ne može da dokaže, jedini dokaz u takvoj situaciji je evidencija trgovca. Može doći do kvara u sistemu, trgovac može da lažira, i da se pojavi neki dug koji je zaista plaćen, a potrošač to ne može da dokaže. U tom slučaju gubi spor ili će morati ponovo da plati. Zato je potrebno čuvanje dokaza. To naravno ne mora da bude uplatnica, dovoljan je i račun za struju, telefon, na kom je naznačeno da nema prethodnog dugovanja. Svaki takav račun je dokaz da su za prethodni mesec obaveze plaćene”, rekao je Gavrilović.
Izvor: kurir.rs
