Samo dve godine pre odlaska u penziju, doktorka Tatjana Vešović, dugogodišnja načelnica Klinike za ginekologiju i akušerstvo Opšte bolnice u Vršcu, odlučila je da napusti posao i preseli se u Crnu Goru. Vešović već nekoliko meseci radi u državnoj bolnici u Baru, a sa njom je u Crnu Goru otišao i njen suprug, radiolog dr Goran Vešović, koji se takođe zaposlio u barskoj bolnici.
Za Nova.rs doktorka je govorila o razlozima zbog kojih su doneli odluku da napuste Srbiju, ali i o problemu koji bi u budućnosti mogao dodatno da pogodi domaći zdravstveni sistem. Naime, pored mladih lekara koji godinama odlaze u inostranstvo, Srbiju bi uskoro mogli da napuste i iskusni specijalisti, odnosno stručnjaci koji bi trebalo da prenose znanje mlađim generacijama.
Iako ministar zdravlja Zlatibor Lončar poslednjih godina govori o povratku zdravstvenih radnika iz inostranstva, realnost u zdravstvenom sistemu, kako navodi doktorka, izgleda drugačije. Najiskusniji lekari sve češće razmišljaju o odlasku, a Crna Gora postaje jedna od destinacija za koju se odlučuju.
Nakon što je Slovenija godinama važila za jednu od država bivše Jugoslavije koja privlači lekare iz Srbije, sve više zdravstvenih radnika odlazi i u Crnu Goru. Za razliku od Nemačke, Norveške i drugih zapadnih zemalja, gde najčešće odlaze mlađi lekari, u Crnu Goru sve češće dolaze oni sa višedecenijskim iskustvom.
Razlozi nisu samo finansijski. Lekari kao važne faktore navode i bolje uslove rada, međuljudske odnose, kolegijalnost i odnos uprava zdravstvenih ustanova prema zaposlenima.
“Do našeg preseljenja u Crnu Goru došlo je pre svega iz ličnih, privatnih razloga. Iako nemam zamerke na vršačku bolnicu i moj gotovo čitav radni vek koji sam tamo provela, moram da priznam da se ovde – lakše diše”, priča za Nova.rs doktorka Vešović.
“Sistem zadržava i mlade i starije lekare”
Prema njenim rečima, jedan od razloga zbog kojih se u Crnoj Gori oseća drugačija atmosfera jeste način na koji zdravstveni sistem pokušava da zadrži zaposlene, ali i da privuče nove kadrove.
“Poslednjih godina trude se da sistemski poboljšaju situaciju u zdravstvu, da zadrže kadrove, privuku nove mlade ljude, ali i nas starije koji možemo da ih učimo poslu i to se sve oseća u radu. Atmosfera je daleko bolja kad su u pitanju uslovi na poslu, postoji kolegijalnost i međusobno poštovanje, kao i podrška menadžmenta, što jako važno. Uprava se bori da poboljša rad svake službe. Ako ‘odozgo’ nemate podršku, onda sve propada. Potrebno je da se čuje glas onih koji su nosioci posla, ali nas u Srbiji niko ne čuje i to je jedan od većih problema, koji nas tera da odemo”, naglašava doktorka.
Vešović ističe i da su osnovne plate u crnogorskim bolnicama veće nego u Srbiji, ali kao posebno važnu razliku izdvaja način na koji se vrednuje radni staž.
Nagrada za iskustvo i stručnost
“Lekari koji rade decenijama, za svoje godine rada bivaju nagrađeni, što u Srbiji nije slučaj. U Crnoj Gori drugačije obračunavaju plate nego u Srbiji. Posebno nagrađuju one koji rade 10, 20 i 30 godina. Postoji razlika između početnika i nekoga ko je već prošao pola radnog veka. Plata lekara specijalista zavisi upravo od godina radnog staža, a kreću se oko 2.000 do 2.500 evra i to je osnova”, kaže dr Vešović.
U crnogorskim bolnicama osnovna plata subspecijaliste, prema njenim rečima, iznosi oko 3.000 evra.
“I to je sve bez dodataka na godine staža, dežurstva..sa dodacima specijalisti mogu imati i do 3.500, a subspecijalisti i do 4.500 evra mesečno. Procenti uvećanja su za 10 godina rada 0,5 odsto po godini. Od 10 do 20 godina staža je 0,75 odsto za svaku godinu. To je jedan od glavnih razloga zašto ovde dolaze lekari sa iskustvom. U Srbiji svi imamo isti procenat, bez obzira na godine rada, što je ponižavajuće”, naglašava doktorka.
Ipak, odluka bračnog para Vešović da život i karijeru nastave u Baru nije bila motivisana isključivo zaradom. Njihov odlazak usledio je nakon ponude uprave barske bolnice, ali i zbog privatnih veza koje već imaju sa ovim primorskim gradom.
Za doktorku Vešović, koja je gotovo čitav radni vek provela u vršačkoj bolnici i bila na čelu Klinike za ginekologiju i akušerstvo, odlazak neposredno pred penziju predstavlja veliki profesionalni zaokret. Njena priča otvara i šire pitanje: šta će se dogoditi sa zdravstvenim sistemom Srbije ukoliko, pored mladih lekara koji odlaze u potrazi za boljim uslovima, počnu da odlaze i oni koji iza sebe imaju decenije iskustva i znanja? Upravo su takvi stručnjaci ključni za obuku novih generacija lekara, pa njihov odlazak ne predstavlja samo gubitak jednog zaposlenog, već potencijalno i gubitak dragocenog iskustva koje je teško nadoknaditi.
Izvor: nova.rs
