Кada je Dragomir Ivanović prvi put probao špargle u Italiji nije ni mogao da sanja da će ih 15 godina kasnije, uspešno uzgajati u atarima Banatskog Brestovca.
Ovaj vredan čovek kaže da je banatska zemlja toliko plodna da bi „i zaboden štap olistao“, ali da su klasični poljoprivredni proizvođači sa područja Južnog Banata i dalje konzervativni po pitanju uzgajanja novih kultura.
Za šparglu Dragomir ima samo reči hvale. Ne traži hemiju, cena je stabilna, a osim toga, špargla je jedna od retkih kultura koja je sposobna da preživi poplave i obnovi se. Osim što je lekovita, ona je i skupa – za kilogram špargle u Srbiji treba izdvojiti i do 2.000 dinara. Na srpskom tržištu nema velikih proizvođača, a sa hektara špargle profitabilnost je od 15.000 do 20.000 evra godišnje, piše Dnevnik.rs.
Špargle sam jeo u Italiji početkom devedesetih i bio sam oduševljen ukusom, bogatstvom jela i kombinacija sa šparglom, ali i njenim efektima na moje zdravlje. Prvo sam posadio šparglu u saksije, na terasi svoga stana – priča Dragomir.
“Isprva sam gajio razno voće i povrće, a špargla je bila usputna priča. Jednog dana me je pozvala nepoznata žena iz Кovačice da pita za šparglu kao lek, za majku bolesnu od kancera. Tek tada sam krenuo da ispitujem zdravstvene vrednosti špargle i oduševio se. Odlučio sam da špargla bude moja vodeća kultura. Sada imam registrovano poljoprivredno gazdinstvo”, priča on za Dnevnik.rs.
Za podizanje zasada na jednom hektaru treba investirati oko 15.000 do 20.000 evra, u zavisnosti od konkretnih uslova investitora. Treba uraditi biznis plan i obezbediti zemljište, dobre klimatske uslove, dobre sadnice, mehanizaciju i opremu, obučenu radnu snagu, objekte za skladištenje i pakovanje, sredstva za dostavu kupcima i dobru promociju. Moj glavni posao je proizvodnja sadnica, za osam godina imam oko 600 zasada špargle od tih sadnica. Dobar deo zasada već prodaje rod, ove godine su veoma dobro realizovali svoju proizvodnju”, objašnjava Dragomir.
Кlasični poljoprivredni proizvođači su konzervativni po pitanju novina. U Brestovcu gaje papriku i paradajz decenijama, u Omoljici ratarske kulture, i tu se mnogi osećaju sigurnima iako profit sa godinama opada. Ne znaju za šparglu, a oni koji i znaju nisu je ni videli, ni probali.
“Interesantno je da zasade špargle podižu ljudi koji rade nešto drugo, obično IT inženjeri, lekari i povratnici iz inostranstva. Za njih je špargla investicija. Ona se bere tek nakon tri godine od sadnje, što mnoge ljude čini nestrpljivim, iako zasad traje 20 godina”, priča Dragomir.
Nijedan zasad špargle nije propao u poplavama! U svetu je zabeleženo i da je zasad bio pod vodom mesec dana i obnovio se. Špargla ima najmanji rizik proizvodnje u odnosu na sve poljoprivredne kulture, ističe Dragomir.
Izvor: espreso.co.rs
