Tročlana porodica Tomić, brat Milivoje i Velibor i sestra Milena iz sela Trešnjice kod Lukovske Banje, živi u sred šume, daleko od svih puteva i civilizacije. U kući od blata staroj 100 godina žive u potpunom siromaštvu, bez osnovnih uslova za život dostojan čoveka.
“I dalje perem ručno i za sebe i za sestru, nisu u mogućnosti sami sebe da gledaju, pa se sav posao sveo na mene. Moraju da budu čisti i uredni. Kuća samo što nije pala, nemam para da je popravljam i ostajem tako da se mučim”, kaže Milivoje.
Tomići žive usred šume, pa nijedno vozilo ne može da dođe do njih jer je put gotovo neprohodan, a tokom zime su odsečeni od sveta.
“Kuća se urušava i mi spavamo u strahu i videćemo dokle ćemo, samo da ne padne na nas, da nas poklopi”, jada se Milivoje.
Kroz pocepane zidove često ulaze pacovi, miševi i zmije. Kako je zemlja propala, od kuće su ostale samo grede, a kroz kuću fijuče vetar. Stari kreveti, vitrine i klupe i svi spavaju u jednoj jedinoj sobi. Kupatilo ne postoji.
“Moram da se brinem o sestri i bratu, jer su bolseni. Moram da ih vodim kod doktora, jer oni sami ne mogu. Idemo po 50 kilometara do prvog Doma zdravlja, većinom peške. Ako nas neko poveze, poveze nas”, priča Milivoje.
Pre oko dve godine pojavila se nada da će Tomići dobiti novu kuću i siguran krov nad glavom, ali snovi su se raspršili kao balon od sapunice.
“Javio se donator da mi napravi montažnu kuću. Ubeđivao me je da kupim parcelu na svoje ime, i ja sam je kupio i mnogo uložio. Prodao sam stoku i volove i zajmio sam se od ljudi i obećao sam da ću im vratiti preko nadnice, ali se taj donator nikada nije vratio”, ispričao je Milivoje.
Izvor: kurir.rs
