Na srpskim njivama radi sve više stranaca, a najviše sezonaca je iz Uzbekistana i Egipta, pa tako i na poljoprivrednim plantažama, a naročito na onim gde se beru kupine, šljive i borovnice, a ponekad i paprike ili paradajz. Osim domaćih radnika, sezonci dolaze i iz susedstva, ali se posebno na jugu zemlje mogu videti i oni iz udaljenih delova sveta, najčešće iz Egipta i Uzbekistana.
U proseku, strani sezonski radnici dnevno mogu da zarade do tridesetak evra, berući i sortirajući voće i povrće, obavljajući lakše poslove u poljoprivredi. Za razliku od ove godine, ranije su bili angažovani i radnici iz Nepala i Indije, kažu iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (Naled).
Na portalu „sezonskiposlovi” od početka godine prijavljena su 564 stranca sa nesrpskim državljanstvom na sezonskim poslovima u poljoprivredi. Od početka rada elektronskog softvera za prijavljivanje, tačnije od 1. januara 2019. pa do ovog jula evidentirano je ukupno 81.914 sezonskih radnika. Nadležni ističu da ne prijavljuju svi poljoprivrednici radnu snagu preko ovog portala, jer to mogu i rade privatne agencije za zapošljavanje, tako da je broj angažovanih u Srbiji znatno veći.
Кako kažu u Naledu, strani radnici skoro da nisu bili angažovani na sezonskim poslovima u poljoprivredi do 2021.
– Nakon toga beleži se trend rasta broja prijava. Tokom poslednje dve godine, broj stranaca se ne razlikuje u velikoj meri. Može se konstatovati da u odnosu na prvu polovinu 2022. kada je bio angažovan 491 radnik, ove godine taj broj je uvećan za 70 prijava. To znači da su u toku 2023, preciznije rečeno do sada, angažovana 564 stranca sa nesrpskim državljanstvom na sezonskim poslovima u poljoprivredi – rekli su iz Naleda.
Ukupan broj prijavljenih sezonskih radnika ove godine 22.862, što to pokazuje da je procenat angažovanih stranaca mali u odnosu na srpske državljane.
Sezonski poslovi se mogu raditi na osnovu ugovora o radu na određeno vreme i ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ali se neka posebna evidencija o angažovanju sezonskih radnika po ovim ugovorima ne vodi.
Država je dobila uređen sistem, bolju efikasnost kontrole i naplate, nižu sivu ekonomiju, veće zapošljavanje i poreske prihode. Pošto je angažovanje na sezonskim poslovima rad van radnog odnosa, na njih se ne mogu primeniti posebni uslovi za zapošljavanje stranaca i važe isti uslovi kao i za sve druge osobe koja su državljani Srbije.
Izvor: kurir.rs
