Jedna Beograđanka je podelila tužnu scenu koja joj se desila na autobuskoj stanici dok je čekala prevoz.
– Danas čekam bus, prilazi dekica koji živi na istom spratu u zgradi. I tako malo popričamo, bilo je oko 10 sati. Stiže bus i ja ga propuštam, a on kaže: A, ne, ja sam samo malo hteo da pričam, od jutros nisam ni sa kim progovorio. Živi sam 1939. godište, deca rasejana po svetu – napisala je ona.
Tužne reči koje je deka izgovorio su je rasplakale, a njen tvit je pokrenuo komentare, ali je i mnoge rastužio, pa i podsetio na najbliže.
– Desetak minuta u busu im je možda jedina živa reč. Postoje istraživanja koja pokazuju da usamljenost negativno utiče na zdravlje čoveka. To je izraženo u starijoj populaciji – piše u jednom od komentara, dok u drugom stoji:
– Ljudi se često čude zašto stariji čekaju u redu ispred pošte, banke, doma zdravlja… To im je prilika da se druže i malo porazgovaraju. Rasplakah se sad.
Beograđanka koja je objavila tvit dodala je da je deklca “jako dobar i fin” i da joj je baš bilo teško kada je to rekao.
– Mnogi ostave roditelje, odu u inostranstvo i ne javljaju se – prokomentarisala je jedna korisnica i dodala:
– Starost je teška i usamljena. Ovom pričom si me podsetila na mog pokojnog deku.
Izvor: kurir.rs
