Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Teodorovu subotu, a za ovaj dan vezani su mnogi običaji, a jedan je vezan isključivo za žene. Teodorova ili Todorova subota uvek pada u prvu subotu Velikog Vaskršnjeg posta. Na ovaj dan je običaj je da se vernici pričešćuju, i to oni koji su celu nedelju postili.
Sveti Teodor smatra se zaštitnikom stoke, naročito konja, pa se neretko ovaj dan naziva “Konjski dan”. Danas se konji ne prežu u kola, već se samo jašu. U takovskom kraju veruje se da ovaj svetac leči od padavice, pa seljaci u to vreme odlaze u manastire sa bolesnima, pale sveće i mole se svecu za zdravlje.
U Šumadiji su se na ovaj dan organizovale trke konja, a Srbi, Makedonci i Bugari veruju da sveti Teodor, u vidu noćnog jahača, može da donese bolest i ludilo. Ovog dana se u selima u istočnoj Srbiji sprema žito, tj. koljivo, kao za svaku Krsnu slavu. Pravi se i kolač, a na njemu treba obavezno da se nađu ukrasi u obliku konja ili potkovice.
Tog dana se pali smeće da bi se obezbedilo zdravlje porodice, ali i konja.
Žene na ovaj dan ne smeju da peru kosu, u kući se ne sme paliti vatra (jer demoni ne vole dim), a decu treba okupati pre konjskih trka. Izuzetno, ako je neophodno, dete se i na taj dan može okupati, ali se obavezno stavlja potkovica u korito s vodom.
Srbi u Vojvodini veruju da noć uoči svetog Todora jašu povorke belih konja. Među njima je predvodnik, hromi konj. Postoji verovanje da je i sam Sveti Todor jahao takvog hromog konja, pa se zato može čuti i naziv Hroma subota.
Sveti Teodor preminuo je 306. godine a njegove mošti nalaze se u manastiru Hopovu, na Fruškoj gori. Ovaj svetitelj je prvi svetac-zaštitnik grada Venecije, koga je kasnije nasledio Sveti Marko.
Ako izađete iz kuće kad padne mrak, a ovih dana je to nešto posle 17 časova, Todorovi konji će se čuti i rastrgnuće svakog ko hoda.
Ovakvo verovanje i danas postoji u Vršcu.
Izvor: sd.rs
